10 navika čujućih koje nerviraju gluve

Čarli Svinborn, urednik britanskog sajta za gluve „Ćopavo pile,“ čiji je sluh delimično oštećen, napravio je spisak deset navika čujućih koje nerviraju gluve.

Izraz čujući ljudi se zapravo koristi samo u svetu gluvih, jer čujući uglavnom sebe vide kao „ljude“. Ali, gluvi ih vide na određen način i znaju da ima stvari koje samo čujući rade. Ovde je nabrojano deset navika čujućih koje nerviraju gluve:

1. Čuju stvari i kad ne slušaju – uzgredno učenje 

Bilo da se radi o sastanku u kancelariji ili društvenom okupljanju, možete se opkladiti do zadnje pare da će gluvi član kolektiva poslednji saznati. „Ali svi su znali za žurku!“ njegov kolega će mu kasnije reći a neće biti ni svestan kako je i sam saznao za taj skup, a to je bilo kada je slučajno čuo razgovor šefa i sekretarice dok je radio na kompjuteru.

Čujući slušaju kada to i ne pokušavaju. Oni čak nauče stvari iz informacija koje slučajno čuju. Ovaj fenomen se naziva uzgredno učenje. Učiš, a nisi ni nameravao. Baš je frustrirajuće!

2. Ispravljaju izgovor gluvih

Čujućim ljudima izgleda čudno da odrastao čovek ne može da izgovori reč pravilno, pa misle da treba ili da se nasmeju ili da isprave onoga koji greši. Zaboravljaju, naravno, da gluvi zapravo ne mogu da znaju kako se tačno neka reč izgovara jer ne mogu da je čuju. Gluvima je neprijatno u takvim situacijama, pa ih zato ne ispravljajte.

3. Preterano su suptilni

Ako gluva osoba misli da se druga gluva osoba ugojila, ona će to i reći otvoreno, jer u znakovnom jeziku se ništa ne može sakriti. Pokazaće prstom na prijatelja, naduvati obraze i rukama opisati veliki okrugli stomak u vazduhu.

Ali ako čujuća osoba misli da je gluva osoba nabacila koji kilogram, učiniće sve da to sakrije. Preći će pogledom preko gluve osobe od glave do pete, malo razmisliti i onda reći: „Izgledaš dobro.“

Izgledati dobro za njih znači: „Prijatelju, ugojio si se par kilograma.“ To znaju i oni i gluvi, pa zašto onda to i ne kažu?

4. Lažno kijaju 

Ovo je verovatno jedna od najvećih prevara čujućih. Dok guvi ljudi kijaju normalno, čujući misle da treba da dodaju zvučne efekte, kao što su „apćiha“ zvuci. Misle da su tako društveno prihvatljiviji.

5. Skreću pogled u razgovaru 

Za razliku od gluvih, čujući gledaju na sve strane dok razgovaraju sa nekim. Kao da im razgovor sa sagovornikom nije dovoljno interesantan, pogledom traže druge ljude koji su možda došli, bacaju pogled na svoj mobilni telefon proveravajući da li imaju novu poruku ili jednostavno bulje u prazan zid iza sagovornika.

Čujući mogu mnogo da nauče od gluvih, koji uvek svu svoju pažnju poklanjaju sagovorniku, bilo da je čujući ili gluv, pa bi voleli i da im čujući posvete podjednaku pažnju.

6. Kada su nagluvi a izbegavaju slušni aparat

Ovo se odnosi na čujuće koji se prave da još uvek dobro čuju iako su nagluvi. Čega se stide? Umesto da priznaju da su nagluvi i da nose slušni aparat radije ostavljaju utisak da su udareni, što je tužno.

 7. Pa šta ako ne falširaju 

Gluvi bi želeli da se čujući malo manje prave važni što mogu pravilno da otpevaju neku pesmu. Kada gluvi pevuše uz neku pesmu „Bitlsa“ ili pevaju „Danas nam je divan dan“ ne žele da im se kaže da loše zvuče, žele da ih pustimo da pevaju do mile volje. Ako nam se ne sviđa možemo da pokrijemo uši!

8.  Da biste saznali njihovu životnu priču trebaće vam ceo život

Kada upoznate neku gluvu osobu, ne saznate o njoj samo uobičajene podatke, kao što je škola koju su pohađali ili profesija kojom se bave. Naprotiv, imaćete ekskluzivni pristup njihovoj životnoj priči. Tu spada genetski razlog za njihovu gluvoću, porodično stablo, slom od poslednja dva razvoda, trenutna emotivna veza, i to sve u prvih pola sata vašeg poznanstva.

Sa druge strane, kada upoznate čujuću osobu, saznaćete jedino gde je odrasla i čime se bavi. Za ostalo će vam biti potreban ceo život i to mukotrpnog sklapanja majušnih delova njihove životne slagalice dok im čitate sa usana.

9. Stalno pretpostavljaju 

Ova stavka je važna.

Ne pretpostavljajte…da su svi gluvi ljudi isti.

Neki koriste znakovni jezik, a neki čitaju sa usana. Neki vole da koriste tumača za znakovni jezik a neki više vole da im se napiše. Neki koriste sve načine.

Ne pretpostavljajte…da vas gluvi čuju isto svakog dana. Neki put ćete se nalaziti na bučnom mestu ili nećete govoriti podjednako jasno. Vaš sagovornik može biti umorniji nego za vreme prethodnog susreta.

Ne pretpostavljajte…da ste pametniji od gluvih zabog toga što oni neki put nešto pogrešno čuju. Možda ste pametniji a možda niste. Odigrajte partiju šaha pa ćete znati.

10. Viču bez potrebe

Gluvi imaju problem kada čujući mrmljaju dok govore, pokrivaju usta rukom ili zveraju unaokolo. Treba ih gledati u oči i možda usporiti malo. Šta god da uradite nemojte vikati, ne pomaže uopšte. Naprotiv, izaziva strah i neprijatnost.

Ostavite odgovor