Мала Новосађанка прва у Србији остварила право на кућно лечење

Деветогодишња Новосађанка Теодора Шкривањ прво је дете оболело од ретке болести које је остварило право на кућно лечење, а Дом здравља “Нови Сад” прва је установа примарне здравствене заштите која је ово омогућила.

Фото: Мала Теодора не мора више да чека у Дому здравља Фото: лична архива

 

 

Нови Саад –  Деветогодишња Новосађанка Теодора Шкривањ прво је дете оболело од ретке болести које је остварило право на кућно лечење, а Дом здравља “Нови Сад” прва је установа примарне здравствене заштите која је ово омогућила. Удружење грађана за борбу против ретких болести код деце “Живот” позива и друге родитеље да се јаве својим домовима здравља и остваре могућност кућног лечења, на шта имају право по закону.

Ивана Бадњаревић из Удружења “Живот” каже да право на кућно лечење имају сви, не само деца, а да је оно дефинисано тачкама 55. и 56. Правилника о начину и поступку остваривања права из обавезног здравственог осигурања.

„И раније смо покушавали да обезбедимо кућно лечење за болесну децу, али су у Дому здравља “Нови Сад” говорили да нису надлежни за децу. Последњих годину дана смо имали интензивну комуникацију и сада је то остварено и запослени у Дому здравља су имали едукацију у Дечјој болници у Новом Саду. Одавно је Теодора Шкривањ имала мишљење неуролога да је потребно да јој се обзебеди лечење у кућним условима. Тражили смо како да се обуче здравствени радници за указивање ове помоћи и сада смо то право остварили“, испричала је Ивана Бадњаревић.

Кућно лечење није нега
Теодорина мама истиче да кућно лечење не подразумева негу и купање, већ медицинске интервенције.„Запослени у служби кућног лечења су ту да помогну код инхалација, респирација, давања лекова и ињекција. Они нису физијатри и дефектолози“, казала је Бранкица Тутњевић Шкривањ и додала како запослени у теренској лабораторији Дома здравља “Нови Сад” већ одавно долазе да ваде крв њеној ћерки, те је ни због тога не води у амбуланту.

Постоји још деце којима је потребно кућно лечење, али родитељи не знају да имају право на њега. Бадњаревић каже да је ово важно и за децу која немају неку ретку болест већ, на пример, церебралну парализу. То није ретка болест, али и ова деца могу да буду животно угрожена.

„Због чега би ишли у Дом здравља да им се вади крв и да тамо буду изложени другим болестима и вирусима. Прво је потребно да имају мишљење специјалисте на којем је наведено да је потребно кућно лечење, односно респирације или било који други медицински захвати. Родитељ иде с тим мишљењем код педијатра у Дом здравља, који на основу мишљења специјалисте, даје налог Служби кућног лечења“, објаснила је процедуру Бадњаревић.

У Дому здравља “Нови Сад” речено нам је да је обуку прошло троје медицинских техничара, али намеравају да за ову врсту здравствене помоћи обуче још запослених. У оквиру едукације овладали су специфичности неге деце која су непокретна, као и вештине пласирања сонди.

У случају потребе изабрани педијатар даје налог за излазак лекара у кућну посету и преглед или налог за терапију самосталним теренским техничарима. Служба кућног лечења иде у кућну посету по налогу изабраног педијатра. У кућним посетама пружају се услуге које су прописане важећим Правилником о номенклатури услуга, као што су медикација – давање ињекције субкутано, мускуларно, интравенски, инфузиона терапија, инцизија, ексцизија ткива, катетеризација и друго. Служба кућног лечења ће излазити у кућне посете свим пацијентима који имају налог свог изабраног лекара. Будући да до сада није било великог броја деце којима је била потребна таква врста здравствене помоћи, и да ће се за овај рад обучити још медицинских техничара, спремни смо да изађемо у сусрет свим захтевима кажу за “Дневник” у Дому здравља “Нови Сад”.

Мајка мале Теодоре, Бранкица Тутњевић Шкривањ каже да је кућно лечење започело, те да техничари долазе да њеној ћерки дају ињекције.

„Дан након налога педијатра су дошли, и то су назвали и најавили време посете. Задовољна сам, јер су дивни и посвећени, све раде полако и без журбе. Теодора од треће године има Батенову болест и од свих функција она може само да чује. Добила је псеудомонас на плућима, те су јој зато неопходне ињекције“,  казала је Бранкица Тутњевић Шкривањ.

Љубица Петровић

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: Ljubica Petrović