Da inkluzija ne ostane samo reč na papiru – Udruženje „Naša kuća“ upošljava osobe sa invaliditetom

Priče da smo solidarno i inkluzivno društvo su izgleda samo priče. Naime, u Srbiji između 700 i 800 hiljada ljudi ima neku vrstu invaliditeta, a tek 13% njih radi.

Priče da smo solidarno i inkluzivno društvo su izgleda samo priče. Naime, u Srbiji između 700 i 800 hiljada ljudi ima neku vrstu invaliditeta, a tek 13% njih radi. Priliku da u zrelim godinama steknu svoje prvo radno iskustvo i osećaj da doprinose zajednici osobama sa smetnjama u razvoju pružilo je udruženje „Naša kuća“. Iako je višestruko značajno zapošljavanje osoba iz ovih marginalizovanih grupa, ono ide veoma teško.

– Reč je o ljudima koji su dugi niz godina bili isključeni iz obrazovnog sistema, sada tek počinjemo da pričamo o inkluziji i uključivanju osoba sa smetnjama u redovno školstvo, ali oni imaju nedostatak znanja i veština koji bi im omogućili da se nađu na otvorenom tržištu rada. Tako da je onaj prvi, najznačajniji momenat da se oni osposobe za rad i da savladaju neke veštine koje će im u nekom daljem periodu tržište rada učiniti pristupačnim – ističe Ivona Gvozdenović, koordinatorka za zapošljavanje. Zbog hendikepa oni ne mogu da rade puno radno vreme, kao i određene vrste poslova.

Osobe sa smetnjama u razvoju iz udruženja „Naša kuća“ prave papirne kese i kartonske ambalaže, a pakovanje, čišćenje mašina, farbanje i slični poslovi ne padaju teško novopečenim radnicima.

– Nisu više usmereni na određene teme još iz detinjstva, već sada ulaze novi pojmovi, profesije i interesovanja u njihov život. Mislim da je ta komponenta mnogo značajnija, jer time su oni zapravo postali deo naše zajednice, neko ko može da doprinese našoj zajednici i na koga zajednica može da računa – ističe Anica Spasov iz „Naše kuće“.

Iako se radi o tek nekoliko hiljada dinara mesečno, novac koji sami zarade njima mnogo znači, pa se između njih razvija i takmičarski duh. Trude se da budu što bolji i da motivišu druge, jer kako kaže Anica Spasov „sad su oni postali odrasli ljudi koji imaju iste probleme kao i mi, kako da rasporede novac, šta bi da kupe, šta da ne kupe, kako da uštede novac.“

Osobe sa smetnjama u razvoju, osobe sa invaliditetom, stariji ljudi, žene, izbegla i raseljena lica, Romi i ostali pripadnici manjina nalaze se na kraju spiska ljudi koji se biraju za neki posao. Jedina šansa za njihovo zapošljavanje vidi se kroz socijalno preduzetništvo, koje ima za cilj da reši neki teži društveni problem upošljavajući baš one koje niko neće.

– Pre svega oni postaju vidljivi, prvo u svojoj lokalnoj zajednici, postaju prepoznati kao neko ko vredi, zato što je taj segment posla značajan za sve ljude, tako da je to jedna veoma značajna stvar, možda čak i prvi korak ka društvenom uključivanju osoba iz ove grupe -zaključuje koordinatorka za zapošljavanje Ivona Gvozdenović.

U Srbiji tek svaka sedma osoba sa invaliditetom radi, a prepreke njihovom uključivanju u društvu postoje na svakom koraku. Bilo da se radi o fizičkim barijerama, kao što je nepostojanje lifta i odgovarajućeg prilaza za osobe sa invaliditetom, ili o nespremnosti neke firme ili ustanove da u svoj rad uključi osobe sa nekim hendikepom, oni ostaju na marginama društva. Jedino uključivanjem ovih grupa ljudi u sve segmente društva, preko radnog, obrazovnog i kulturnog, možemo govoriti o solidarnom društvu, gde svi imaju jednaka prava i gde svi jednako vrede. Sa oko 85% dece sa smetnjama u razvoju koja su i dalje isključena iz obrazovnog sistema i ne idu u školu, možemo reći da smo daleko od tog cilja.

Оставите одговор