Deca sa smetnjama u razvoju

Ženeva, 30. maj 2013 – Uprkos značajnim reformama za podršku deci sa smetnjama u razvoju i mnogim pozitivnim promenama koje se sprovode u celoj Centralnoj i Istočnoj Evropi i Centralnoj Aziji, milioni dece sa smetnjama u razvoju još uvek su isključeni, zaboravljeni i nevidljivi, navodi UNICEF.

Od oko 5,1 miliona dece sa smetnjama u razvoju u ovom Regionu, nekih 3,6 miliona nije upisano u zvanične evidencije, što je osnovno dečije pravo, pa su tako izgubljena i isključena iz svojih zajednica. A deca koja jesu registrovana često žive ou egzilu u državnim rezidencijalnim institucijama ili ne idu u školu, što je takođe osnovno dečije pravo.

“Rešavanje ovog pitanja zahteva hitne i međuresorske intervencije u domenu promene politika”, rekla je Mari-Pjer Puarje (Marie-Pierre Poirier), Regionalna direktorka UNICEF-a za Centralnu i Istočnu Evropu i Zajednicu nezavisnih država prilikom predstavljanja UNICEF-ove globalne publikacije Stanje dece sveta 2013 koja je fokusirana na decu sa smetnjama u razvoju.

U izveštaju se navodi da je ključ za opstanak i napredak dece sa smetnjama u razvoju da im se od najranijeg detinjstva omogući pristup odgovarajućim uslugama, da odrastaju u porodicama koje se brinu za njih i uče u školama u svom okruženju.

“Deca sa smetnjama u razvoju su najranjiviji deo društva. I mada su u ovom Regionu razvijene dobre globalne prakse i sprovedene značajne reforme u oblasti dečije zaštite, sada je potrebno da ubrzamo proces uključivanja dece sa smetnjama u razvoju u društvo”, izjavila je Regionalna direktorka UNICEF-a na sastanku u Ženevi sa stalnim predstavnicima misija iz zemalja Istočne Evrope i Centralne Azije.

“Potrebno je da se pozabavimo propustima u registrovanju dece sa smetnjama u razvoju. Ova deca treba da postanu deo sistema za brigu o deci i socijalnoj zaštitu, da budu prepoznata, a ne da se kao problem guraju pod tepih,” kaže Mari-Pjer Puarje.

U izveštaju Stanje dece sveta navode se načini na koje vlade, privatni sektor, međunarodni donatori i agencije, parlamentarci i drugi akteri treba da unaprede ovo pitanje izgradnjom jakih partnerskih odnosa, i upućuje se ponovljeni poziv vladama da potpišu, ratifikuju i efikasno sprovode Konvenciju o pravima lica sa invaliditetom.

Od februara 2013. godine, 128 zemalja u svetu, kao i Evropska unija, je potpisalo ovu Konvenciju. U Centralnoj i Istočnoj Evropi i Zajednici nezavisnih država, do sada je 15 zemalja ratifikovalo Konvenciju. Gruzija, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan su je potpisale ali ne i ratifikovale, dok Belorusija i Tadžikistan još uvek nisu potpisnice.

Pored ratifikovanja Konvencije o pravima lica sa invaliditetom, UNICEF preporučuje da se:

• Uklone sve barijere za inkluziju. Potrebno je da se promeni način shvatanja: da se prihvati da aktivno prisustvo i glas dece sa smetnjama u razvoju ne samo da će pomoći toj deci nego će unaprediti  celokupno društvo zbog toga što će svi bolje razumeti različitosti i toleranciju.  Kampanja sprovedena u Crnoj Gori pod nazivom “Govorimo o mogućnostima”, pokrenuta septembra 2010. godine,  prikazuje decu sa smetnjama u razvoju kao aktivne članove društva.  Kampanja je doprinela da se broj ljudi koji decu sa smetnjama u razvoju posmatra kao jednake članove društva poveća za 18 procenata.

• Generišu pouzdani i uporedivi podaci potrebni za usmeravanje planiranja i alokaciju sredstava pomoću kojih se ostvaruju prava i inkluzija sve dece.  Društvo ne može biti pravedno ako nisu uključena sva deca i ako se o deci sa smetnjama u razvoju ne vodi računa, i ako ona ne postanu vidljivi i aktivni članovi svojih zajednica. U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji se radi na prikupljanju novih i analizi postojećih podataka koji će doprineti donošenju odluka baziranih na dokazima i podacima o   uslugama koje su neophodne za svako dete, uključujući i decu sa smetnjama u razvoju. Nalazi koji su otkrili nejednaku dostupnost obrazovanju su ubrzali izradu planova za unapređenje participacije u školi.

• Okonča institucionalizacija dece sa smetnjama u razvoju sa moratorijumom na novi prijem u institucije. UNICEF i vlade država pružaju podršku porodicama u prevenciji odvajanja deteta od roditelja i smeštaja dece mlađe od tri godine u velike institucije. Od 600.000 dece smeštene u institucijama u Regionu, mnoga su sa smetnjama u razvoju.  U izveštaju se ističe napredak koji je ostvarila Srbija od 2001. godine kada je započela opsežne reforme sistema dečije zaštite. Usvojen je novi Zakon o socijalnoj zaštiti koji daje prioritet  deinstitucionalizaciji i hraniteljstvu. Srbija se takođe ponovo obavezala da svu decu sa smetnjama u razvoju izmesti iz institucija, jer su istraživanja pokazala da deca sa smetnjama u razvoju ostaju u ustanovama kada ih  druga deca napuste. Belorusija je 2012. godine  povećala iznos ekonomske pomoći koja se dodeljuje porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju na 100% minimalnog nacionalnog dohotka.  U Bugarskoj je prošle godine 20 vlada iz regiona izrazilo jaku političku opredeljenost da se smanji broj beba napuštenih po rođenju, da se smanji broj dece ispod tri godine starosti u institucijama i poveća broj dece sa smetnjama u razvoju koja ostaju u svojim porodicama.

• Obezbedi da se deca sa smetnjama u  razvoju što pre identifikuju i dobiju osnovne uslugekako bi mogla da dostignu svoje pune potencijale. Postoje dokazi da u mnogim zemljama regiona najmlađoj grupi dece (0-3 godine) sa smetnjama u razvoju nisu dostupne usluge i specijalistička nega.  Turska je formirala Jedinice za pedijatrijski razvoj na tercijarnom nivou zdravstvenih ustanova koje pružaju usluge potrebne porodicama. Ostalih osam zemalja u regionu upravo radi na jačanju uloge primarne zdravstvene zaštite i uvođenju sistema kućnih poseta koji će omogućiti ranu identifikaciju smetnji kod male dece i pružiti podršku deci i porodicama za negu koja im je potrebna da bi deca napredovala.

• Garantuje pravo svoj deci da pohađaju škole u svom okruženju kako bi sva deca, sa ili bez smetnji u razvoju, išla u iste razrede, uz dodatnu podršku prilagođenu individualnim potrebama deteta. Masovne kampanje podizanja svesti na nacionalnom nivou u Crnoj Gori i  izrazita angažovanost civilnog društva na unapređenju inkluzije u Jermeniji doveli su do sve većih zahteva javnosti za inkluzivne škole. Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija upravo pokreće program za obuku nastavnika na nacionalnom nivou, koji je potpuno usklađen sa “socijalnim modelom” smetnji u razvoju prepoznatim na globalnom nivou.  Postoje dobri alati i tehnike koji pomažu nastavnom osoblju da identifikuju, procene i izrade individualizovane programe učenja za decu. U Srbiji,    zahvaljujući inkluzivnom zakonskom okviru usvojenom 2009.godine, veći broj škola upisuje decu sa smetnjama u razvoju u prvi razred.

Za dodatne informacije kontaktirati:

John Budd, Regionalni savetnik UNICEF-aza komunikacije, +41 22 909 5429, jbudd@unicef.org
Lely Djuhari, Regionalna predstavnica UNICEF-a za komunikacije, + 41 22 909 5433; ldjuhari@unicef.org