Proces usvajanja Zakona o personalnoj asistenciji u Sloveniji

Javna rasprava o trećem nacrtu Zakona o personalnoj asistenciji za OSI u Sloveniji završena je krajem februara 2013. Usvajanjem ovog Zakona Ministarstvo za rad i socijalna pokušava da ispuni uslove koji su navedeni u Konvenciji UN o pravima OSI.

Javna rasprava o trećem nacrtu Zakona o personalnoj asistenciji za OSI u Sloveniji završena je krajem februara 2013. Usvajanjem ovog Zakona Ministarstvo za rad i socijalna pokušava da ispuni uslove koji su navedeni u Konvenciji UN o pravima OSI.  

Prvi nacrt Zakona o personalnoj asistenciji je dat u javnu diskusiju 2010. Ovaj Nacrt nikad međutim nije doveo do donošenja neke odluke. Prošle godine novi predlog je dat u pravnu procedure – uradila ga je organizacija Udruženje za teoriju i kulturu hendikepa.  Predlog je ponovo odbijen. U ovom nacrtu glavno težište je stavljeno na nejasnu finansijsku strukturu. Zbog obima posla koji je urađen u proteklih 10 godina i praktičnog iskustva Udruženja, njegovi članovi i korisnici servisa su bili razočarani kad je i treći nacrt došao iz Ministarstva na doradu, jer se činilo da Ministarstvo nema stvaran koncept ovog Zakona.

Prema zagovorniku principa jednakosti, nacrt koji je pripremilo Udruženje za teoriju i kulturu hendikepa se smatra oblikom građanske inicijativa i predloga i važno je da Zakon o personalnoj asistenciji bude usvojen što pre kako bi se radilo na prevenciji i sprečavanju diskriminacije po osnovu invalidnosti i počela primena i poštovanje UN Konvencije.On je dalje rekao da pravni osnov za sprovođenje personalne asistencije već postoji u Sloveniji, shodno članu 19 Konvencije UN, koja je ratifikovana pre pet godina.

Pravo na organizaciju usluga u zajednici po UN Konvenciji znači da je cilj obezbeđenje bolje integracije OSI u društvo a to se postiže personalnom asistencijom. Zakon o personalnoj asistenciji nije novo pravo nego formalizacija postojećeg prava po Konvenciji.Dalje, pravo na samostalni život se nalazi i u Ustavu Slovenije, kroz tumačenje antidiskriminacije i obezbeđivanje zaštite ljudskih prava i dostojanstva.

Udruženje za teoriju i kulturu hendikepa trenutno nastoji da objasni Ministarstvu da njihovo viđenje Zakona nije u skladu sa primerima dobre prakse kao ida objasne da je on pokazatelj nedostatka znanja o pitanjima invalidnosti ida je diskriminatorski jer isključuje osobe sa intelektualnim smetnjama, što je apsolutno neprihvatljivo.

Ostavite odgovor