Gluvoća nije intelektualni nedostatak, već samo drugačiji način komunikacije 

Srpski znakovni jezik danas je više prepoznat nego ranije, ali njegova upotreba u obrazovanju i institucijama još nije na nivou potpune ravnopravnosti

Gradska organizacija gluvih Beograda obeležila je vek postojanja – jubilej koji, osim bogate istorije jednog udruženja, predstavlja i sto godina borbe za vidljivost, prava i ravnopravnost gluvih osoba u društvu. Organizacija je osnovana 1926. godine, u periodu kada su gluvi bili formalno nevidljiva kategorija. Danas su savremena institucija koja se bavi zaštitom prava, unapređenjem dostupnosti usluga i informacija, obrazovanjem i očuvanjem srpskog znakovnog jezika.

U toku jednog veka postajanja su se, navodi Tibor Ilić, predsednik gradske organizacije gluvih, menjali društveni sistemi, zakoni i načini komunikacije, ali je suština rada ostala ista.

– Za mnoge naše članove organizacija je „druga kuća”. To je prostor gde se osećaju prihvaćeno i ravnopravno, gde komunikacija nije prepreka, već prirodno okruženje. Najveće postignuće je stogodišnji kontinuitet, rad stručne službe, ali i konkretni rezultati koji su trajno unapredili položaj gluvih osoba. Pomogli smo mnogim članovima da se zaposle, da ostvare svoja zakonska prava i da ih zaštite u situacijama kada su ona bila ugrožena. Često smo im prvi i najvažniji oslonac u rešavanju egzistencijalnih, administrativnih i pravnih pitanja – naglašava Ilić za naš list.

Inicijative koje su u velikoj meri pomogle svakodnevnom životu gluvih osoba najveći su ponos ovog udruženja. Između ostalih, Ilić posebno izdvaja aplikaciju „SOS za gluve” koja omogućava gluvim i nagluvim osobama da posredstvom video-poziva i četa, uz podršku tumača srpskog znakovnog jezika, samostalno komuniciraju sa institucijama i službama, čime se uklanjaju ozbiljne komunikacione barijere. Tu je i aplikacija „Srpski znakovni jezik za decu i početnike”, kao i škola za učenje znakovnog jezika namenjena osobama koje ga ne znaju. Organizacija se postarala da gluva deca imaju pristup gradivu na jeziku koji im je prirodan i prevela udžbenike za osnovnu školu, bukvar i čitanke za prvi i drugi razred na znakovni jezik. U toku je i priprema udžbenika za učenje znakovnog jezika na nivou B1 u okviru međunarodnog projekta „Znakujmo”.

– Snaga organizacije oduvek je bila u zajedništvu. Svih ovih godina imali smo veliki broj volontera, što pokazuje koliko sama zajednica prepoznaje značaj ovog rada. Godina jubileja prilika je da spojimo tradiciju i budućnost. Priređujemo niz kulturnih, edukativnih i društvenih događaja, susrete generacija, tribine i aktivnosti posvećene istoriji organizacije. Želimo da obeležimo prošlost, ali i da otvorimo razgovor o budućnosti – naglašava Ilić.

Srpski znakovni jezik danas je više prepoznat nego ranije, ali njegova upotreba u obrazovanju i institucijama još nije na nivou potpune ravnopravnosti. Zajednica gluvih zalaže se za dvojezično obrazovanje – na srpskom znakovnom jeziku i pisanom srpskom.

– Obrazovanje na srpskom znakovnom jeziku mora da bude sistemski obezbeđeno jer je to prirodni jezik gluve dece i temelj njihovog razvoja. Deca koja pohađaju redovne škole moraju da imaju pedagoške asistente koji poznaju naš znakovni jezik, da inkluzija ne bi ostala samo formalna. Šire poznavanje znakovnog jezika u društvu bi uklonilo komunikacione barijere, povećalo samostalnost gluvih osoba i doprinelo stvarnoj inkluziji – objašnjava predsednik organizacije.

Gradska organizacija gluvih sarađuje sa Sekretarijatom za socijalnu zaštitu, kao i sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – Sektorom za zaštitu osoba sa invaliditetom. Sprovode se inicijative namenjene osnaživanju članova, unapređenju dostupnosti usluga, edukaciji i podizanju svesti o pravima osoba sa invaliditetom. Ta saradnja, prema Ilićevim rečima, omogućava kontinuitet programa podrške, realizaciju projekata socijalne inkluzije i sistemsko unapređenje položaja gluvih osoba.

Ipak, uvek ima prostora za napredak, a određene prepreke za ovu zajednicu i dalje postoje. Među najvećima su one komunikacione, poput nedostatka tumača i nedovoljne dostupnosti informacija na znakovnom jeziku.

– Poseban izazov predstavlja nedovoljno prepoznavanje gluvih i nagluvih u okviru sistema socijalne zaštite. Gluve osobe nemaju jasno definisanu podršku koja bi nadoknadila dodatne troškove nastale usled oštećenja ili gubitka sluha, bilo da je reč o asistivnim tehničkim pomagalima, komunikaciji ili drugim svakodnevnim specifičnim potrebama. U pojedinim zemljama regiona i država nastalim na prostoru bivše Jugoslavije postoje modeli finansijske ili sistemske podrške koji prepoznaju te specifične okolnosti. Kod nas bi trebalo otvoriti ozbiljan dijalog o unapređenju postojećeg sistema, da bi podrška bila pravednija i prilagođena potrebama gluvih osoba. Važno je naglasiti da je gluvoća komunikaciona, a ne intelektualna barijera. Gluve osobe imaju znanje, sposobnosti i potencijal, a potrebni su im uslovi koji će omogućiti punu ravnopravnost – dodaje Ilić.

Mladi danas imaju više tehnoloških mogućnosti i bolji pristup informacijama nego ranije, ali potpuna uključenost u društvo zahteva sistemsku podršku, posebno u obrazovanju i zapošljavanju. Obrazovni sistem trebalo bi da stvori uslove za pun razvoj potencijala gluvih i nagluvih, kao i njihov ravnopravan pristup višem i visokom obrazovanju. Potrebno je, navodi predsednik organizacije, unaprediti i prilagođene modele dualnog obrazovanja, da bi gluvi sticali praktična znanja i lakše se uključivali na tržište rada.

Ljudi koji čuju mogu da pomognu pokazivanjem spremnosti za komunikaciju, poštovanjem i otvorenošću. Učenje osnovnih znakova, strpljenje i razumevanje prave veliku razliku. Inkluzija nije čin dobre volje, već pitanje jednakih prava, ističe Ilić.

Za Organizaciju gluvih Beograda ovo nije samo jubilej jedne institucije, to priča o istrajnosti, solidarnosti i borbi za jednaka prava.

– Vek postojanja dokaz je da trajemo. Sledećih sto godina trebalo bi da pokažu da smo uspeli da izgradimo društvo bez barijera – zaključuje Ilić.

Objavljeno: 9. 3. 2023.

Izvo: www.politika.rs

Autor: Milica Milutinović