Lični pratilac; Deca sa invaliditetom; Usluge socijalne zaštite

U sistemu socijalne zaštite postoji usluga lični pratilac namenjena deci sa invaliditetom. Njegova uloga je da bude podrška detetu tokom školovanja i u svakodnevnom životu. Kako ta uloga funkcioniše, koliko brzo sistem odgovara na potrebe roditelja i dece, o tome za dnevnik govore Nadića Blažić, predsednica Udruženja samostalnih roditelja i porodica dece sa invaliditetom Plava školjka, i Goran Rojević, direktor Humanitarne organizacije Dečje srce. Sa njima razgovara Tamara Tankosić. Izvolite. Hvala Ivanka, dobar dan i hvala vam što ste gosti RTS-a. Gospodine Blažiću, najpre vas da pitam, kako su roditelji dece sa invaliditetom i šta njima znači kada dete ima ličnog pratioca? Draga Tamara, najveća pobeda je kad se pređe kućni prag. Ali da bi se on prešao, moraju da postoje neki uslovi. Zahvaljujući asistentima koji su uz decu, roditelj ima manju brigu jer je neko tu da pomogne u situacijama kada je detetu potrebna pomoć. Pričamo o deci sa invaliditetom iz različitog spektra invaliditeta. Kako su nama roditelji dece sa invaliditetom? Uvek i naravno treba u fokusu da su nam deca, ali hajde da vidimo i kako su roditelji. Jako je bitno da roditelj bude uključen, da roditelj bude informisan i da roditelj blagovremeno dobije tu neku laganu informaciju, ali isto tako i da upozna asistenta koji će biti sa detetom. Treba stvoriti taj trougao. Da li su roditelji umorni, iscrpljeni? Kako se organizuju? To vas pitam. Kako su roditelji? Roditelji su umorni. 24 kroz 7 biti uz dete. Najčešće smo samohrane majke, što dodatno otežava ili olakšava kako se gleda na Tako da roditeljima očekuju i više od ovoga, jer problemi nastaju kako dete odrasta. Asistenti su potrebni, ali i šire i duže, i van školskog programa. Da, vama je grad poverio da pružate uslugu lični pratilac za dete sa invaliditetom i kada Centar za socijalni rad odobri zahtev roditelja, roditelji dolaze u Beogradu kod vas na vašu adresu i vi tada pravite plan podrške za dete. Šta sve uključuje ta podrška ličnog pratioca? Koji je opis posla? Da, što se tiče toga, Centar za socijalni rad radi tu početnu procenu, to je opšta procena sile porodice i potreba porodice, ali onda radimo sa detetom tu prijemnu procenu, a to se radi kod pružaoca usluge, to je u ovom slučaju u Dečjem srcu. Zatim radimo individualni plan, u stvari plan radimo zajedno sa roditeljima i sa predstavnikom Centra za socijalni rad. Kada se napravi taj plan, usledno potrebama deteta, on se sprovodi. Šta sve uključuje ta usluga? Ona uključuje, ako bih najkraće trebalo da kažem, to bi trebalo da bude treći roditelj. Znači, od te brige o detetu, oblačenja, hranjenja, dovođenja do škole, aktivnostima nekim u školi kao što je da ne zaboravi svoje stvari, pronalaženje kabineta, brige o tome da se ne povredi, da dobro socijalizuje, da se uključi u život svojih vršnjaka. Bude i u učionici s nastavnikom, ako je to potrebno. Znači, za 1080 roditelja koliko danas koristi, mislim da je svakom detetu individualni i mislimo da takav i treba da bude i on isključivo okrenut tome što su potrebe deteta. Kakva je situacija u drugim gradovima? Da li u svakom mestu u Srbiji roditelji mogu da ostvare ovo zakonsko pravo za dete? Ne. Usluga je tako koncipirana. Generalno, to su usluge koje finansiraju lokalne samouprave i od toga da li je lokalna samouprava procenila da li njima treba ta usluga ili im treba neka druga usluga za njihove građane, ta se usluga sprovodi u jednoj lokalnoj zajednici. A u svakom gradu, pretpostavljam da ima, ako ništa, bar jedno dete kome treba ta usluga. Tačno, to ste u pravu da treba, međutim nekad usluga ličnih pratilaca deteta može da bude i kontraindikovana jer što više detetu pomažete, to će ono nekada manje razviti svoje preostale potencijale. Da, Centar za socijalni rad kome se podnosi zahtev za dodeljivanje ličnog pratioca detetu sa invaliditetom proceni da je potrebno da dete ima, da li znate kakva je situacija širom Srbije, da li u svakom mestu, gradovi i opštine obezbeđuju tu uslugu? Tako je. Znači, lokalna samouprava u saradnji sa Centrom za socijalni rad pokreće usluge socijalne zaštite i tamo gde je potrebno, oni to pokrenu. U slučaju da su siromašnije zajednice, oni preko namenskih transfera potražuju sredstva od ministarstva, a onda mogu da sprovode socijalne usluge. Da, htela sam vas da pitam šta pokazuju iskustva roditelja kada podnesu dokumentaciju da im se odobri ova usluga sistema. Koliko prođe od podnošenja zahteva Centru za socijalni rad do dodeljivanja ličnog pratioca deteta? Da, ja što bih rekao, imam iskustvo sa terena od roditelja Plave školjke i njihova su iskustva različita. Jedna majka je čekala punih šest godina, tek kada je dete pošlo za sedmi razred, dobila asistenta i narednih pet godina imala, ali kada je završila srednju školu, ona gubi pravo na asistenta i sada majka opet da obezbedi sredstva. Pričamo o ličnim pratiocima. O ličnim pratiocima, da. I samo vas pitam kako je iskustvo. Različito, neko čeka duže, neko čeka kraće, neko je zadovoljan, neko nije zadovoljan, ali jako važno da taj pratilac ima kontakt sa roditeljem i da, recimo, jedna naša saradnica svakodnevno obavesti roditelja o aktivnostima u školi, pošto je dete neverbalno i nema tu mogućnost da samo saopšti šta se dešavalo u školi. Tako da roditelj dobija tu jednu produženu ruku, to jest informaciju kako je protekao taj dan u školi. Dobro, ima i roditelja koji dok čekaju samostalno plaćaju angažovanje nekoga. žalost, ima puno toga, ali sami znate kako je teška ekonomska situacija, tako da je to još jedan dodatni teret za skroman budžet porodice, ali detetu je mesto u školi, u sistemu, socijalizacija je jako važna, edukacija, a to se ne može ako dete nema nekoga ko će biti uz njega kao podrška. Mnoga deca sa invaliditetom su stavljena na liste čekanja za ovu uslugu. Kakva je situacija u Beogradu? Koliko je duga ta lista čekanja? Koliko dece u ovom trenutku u Beogradu čeka da mu bude dodeljen lični pratilac? Lični pratilac lista čekanja je, da kažem, različita. I ona varira možda i ovog trenutka. Nekom iz Centra za socijalni rad je neko dete kod nas. Liste čekanja su, ako pođete od broja, one su dosta velike. A to je da preko 350 dece čeka na samu uslugu, ali i 1080 koristi samu uslugu. Beograd ima 17 centara za socijalni rad. Pre samo 11 godina ta usluga nije ni postojala. I onda se pitamo u stvari kako je uopšte sistem funkcionisao bez ličnih pratilaca, a sad je velika lista čekanja iz razloga što i nema mnogo pružalaca, to jeste nema drugih usluga koje bi mogle biti ponuđene detetu kao što su pedagoški asistent, asistent u nastavi, niz nekih drugih usluga koje bi mogle da pomognu radu same ove usluge. Da, šta je još razlog zašto postoje te liste čekanja? Šta su uzroci? Dakle, maločas ste rekli da su lokalne samouprave, odnosno jedinice lokalne samouprave, dužne da finansiraju ovu uslugu. Da li izdvajaju nedovoljno novca ili nema dovoljno zainteresovanih ljudi koji bi radili ovaj posao? Da, rekao sam da lokalne samouprave same kreiraju koje će usluge koristiti u saradnji sa centrima za socijalni rad. Tako da neke usluge vide kao korisne, neke vide neke druge socijalne usluge. Da, ali zašto dolazi do lista čekanja? Liste čekanja nastaju, recimo, imate situaciju da prema statistici Svetske zdravstvene organizacije pre deset godina se na broj rođene dece u Srbiji rađalo 58oro dece iz spektra autizma. Danas, po istoj toj statistici, 850oro dece iz spektra autizma se rađa na isti broj dece. Znači, veliki je porast. Kako da rešimo liste čekanja? Koji je vaš predlog? Liste čekanja se, da kažem, dosta teško rešavaju. Što se tiče grada Beograda, ta lista se stalno smanjuje. Već treća ili četvrta godina svakog meseca do 20oro dece se novih uključi u uslugu. Opet, shodno tome koliko Centar za socijalni rad proceni da je porodici urgentno stanje. Znači, ono što je trenutno stanje je da sva deca koja su pod urgentnim stanjem dobiju uslugu, međutim ona koja nisu, može se desiti ovo što smo i čuli, da dosta dece čeka. Koliko u proseku čekaju? Nema tu proseka, jer proseka u stvari dok se ne proceni u Centru za socijalni da se neke stvari u porodici dese. Ako tu postoji baka, deka, neko od rođaka, komšija koji bi mogao da odigra ulogu ličnog pratioca ili da bude neka pomoć po roditelju, onda se pruža hitnija ili urgentnija podrška onoj porodici koja sve to nema. Da, da, razumem. Verovatno bi akcenat trebalo da bude i na samohrane roditelje da imaju prvenstvo. Ono što mi pokušavamo je da animiramo i roditelje koji su različite grupe ljudi, od studenata do nekih drugih ljudi da uđu u celu priču. Da, doći ćemo i do tog pitanja, ali nisu problem samo liste čekanja. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je u martu ove godine objavio godišnji izveštaj i tu je naveo da nisu retki slučajevi da lokalne samouprave, odnosno opštine i centri za socijanlni rad nekada neosnovano uskraćuju roditeljima i deci ovu uslugu. Dakle, označena je opština Varvarin, da je po žalbi majke utvrdio poverenik da njenom detetu je neosnovano uskraćen lični pratilac i da mu je time otežano obrazovanje i da ga je opština diskriminisala. Kakve su sve još posledice po dete, kvalitet njegovog života i obrazovanja kada dođe do ovakvih situacija? Znate, ono narodno, najteže je imati pa nemati. Kada dete ima podršku i pomoć, onda to ide nekim svojim tokom. Kada je ona iz nekog razloga uskraćena, to dete ne razume zašto je u četiri zida, zašto nije sa svojim drugarima u školi, a roditelj je i povređen i zatečen i ne zna da reši tu situaciju. A ono što je najvažnije, informacija nije dovoljno protočna. Mi treba malo više da budemo vidljivi sa svim informacijama, da se to uputi školama, domovima zdravlja, udruženjima. Jednostavno, neki roditelji i ne znaju za tu uslugu. Neki roditelji imaju i primedbe na starost ličnih pratilaca. Zašto? Pa, znate kako, svako voli da bude u društvu svog vršnjaka. Imati pored sebe baku nekada je stvarno lepo, ali nekada ta baka i ne može brzo da potrči ili da razume sve kod deteta. Tako da i tu treba voditi računa, možda na neki drugi način da se angažuje starija osoba, lični pratilac deteta sa invaliditetom. Možda treba da bude mlađa osoba. Da, i hoću vas samo za kraj razgovora da pitam: kako privući mlade ljude, kolike su plate ličnih pratilaca i kakvi su im ugovori? Da li tu nešto može da se unapredi kako bi više ljudi bilo? A vi ste mi rekli da sarađujete i sa fakultetima i da ima i dosta studenata koji su uključeni i da je negde odnos 50-50 starijih i mlađih koji pružaju ovu uslugu, ali recite nam, znači, kolike su plate i kakvi su ugovori, šta tu možete da nam kažete? Ono što možemo da kažemo je da se plata uvek može povećati, jer ona je nešto veća od minimalca, negde oko 70.000 je plata ličnog pratioca, makar u Beogradu, ne znam u drugim sredinama. A što se tiče ugovora, oni su obično na privremenim, povremenim poslovima, jer lični pratilac radi samo dok je dete aktivno, tako da on u toku letnjeg raspusta ne mora da radi, u toku drugih raspusta ne mora da radi, znači on je plaćen samo kada je zajedno sa detetom aktivan. Tako da ova situacija, i ova emisija, u stvari treba da nam posluži da pozovemo sve koji nas slušaju da, ako žele da budu korisni, da pomognu nekome, a da pomažu sebi, da ih pozovemo da budu lični pratioci. Da, evo, ja ću onda samo da zaključim razgovor, pošto ste već pozvali, da kažem koji su to uslovi da bi neko postao lični pratilac. Mora da ima najmanje završenu srednju školu, da prođe dvodnevnu obuku kod vas i da ima lekarsko uverenje da može da radi sa decom. Takođe, nije osuđivan i nad njim se ne vodi sudski postupak. Hvala vam najlepše.

Objavljeno: 9. 4. 2026.

Izvor: RTS1 -Dnevnik 1/rts 1