KEC je njihova kuća
Kreativno-edukativni centar (KEC) dvadeset godina pomaže odraslima sa intelektualnim teškoćama, ljudima koji spadaju u najizolovanije i najmarginalizovanije grupe u Srbiji
Autorka: Isidora Everts, Izvor: Novi magazin
Oni su nasmejani i druželjubivi. Prilaze mi i pitaju me kako se zovem. Traže da ih fotografišem i hoće da vide kako su ispali na slici. Željni su pažnje i razgovora. Vole da pričaju dok sede zajedno za stolom i crtaju. Đulja voli edukativne radionice, da čita knjige i gleda naučne programe na TV-u. Marija N. svakodnevno dolazi u centar i posebno voli da glumi u dramskim predstavama i da slavi rođendane. Zoka voli sa društvom da se šeta, da sluša muziku i da ide na izlete. Aleksandra voli da se druži.
Oni su slični deci u dnevnim boravcima svuda po svetu, ali su odrasli.
IZLOVANI ŽIVOTI: Odrasle osobe sa intelektualnim i mentalnim teškoćama (OIMT) spadaju u najizolovanije i najmarginalizovanije grupe u Srbiji. Oni često započinju živote u raznim ustanovama zbog nemogućnosti roditelja da ih zadrže. Kasnije, zbog problema sa motorikom, pažnjom, govorom i socijalnim veštinama, žive ograničene i izolovane živote. Pošto se teže uklapaju u društvo, komuniciraju, kreću samostalno, prave kontakte i retko zapošljavaju, to ih svrstava u jednu od najugroženijih grupa u društvu.
Mada je puno pozitivnih promena prema OIMT nastalo na polju zakonodavstva i u društvu od kad je usvojena Konvencija Ujedinjenih nacija (UN) o pravima osoba sa invaliditetom 2007. godine, i dalje postoji velika potreba za dnevnim zbrinjavanjem OIMT.
POHVALA GRETI: U KEC-u vlada porodična atmosfera. Zoka ustane od stola da traži savet o papirologiji za Dom zdravlja. Peca pokazuje završen crtež. Marija A. ostavlja CD plejer gde je pustila glasnu italijansku muziku i dotrčava kada Kecman uđe u sobu. “Greta je jedina osoba koja mi je pružila majčinsku ljubav pošto nisam imala majku,” objašnjava Marija dok nam ponosno pokazuje tetovažu Gretinog imena na ruci. “Mnogo je volim, i zato je zovem mama.” Po njihovoj priči, to svakodnevno druženje koje imaju u centru najviše im znači. “Oni ovde imaju osećaj prihvaćenosti, ljubavi i međusobnog poštovanja”, kaže Kecman.
U dnevnom boravku KEC-a se svakodnevno realizuju razne vrste edukativnih i kreativnih radionica: vaspitno-obrazovne aktivnosti, priprema za radno angažovanje i zapošljavanje na otvorenom tržištu rada i u socijalnom preduzeću koje obuhvata radno-okupacioni trening, psihološku podršku, komunikacioni trening i socijalizaciju.
Ostale aktivnosti su fizičko vaspitanje i razvoj psihomotorike, organizovanje slobodnog vremena, kulturno-zabavne aktivnosti i podrška porodicama osoba sa invaliditetom.
Jedna od radionica u kojoj članovi posebno uživaju je umetnička/kreativna. Zajedno sa diplomiranom vajarkom Jelenom Zvezdić, oni dva puta nedeljno prave razne stvari od gline, nakit od dugmića i perlica, ornamente, oslikavaju na staklu, prave origami i crtaju. “Oni uvek vole da nauče nešto novo”, priča Jelena, koja radi u KEC-u šest godina. “Zasitili su se crtanja jer to rade već godinama unazad, i zato ja menjam materijale i smišljam nove ideje. Oni sve gledaju i prate, a ja ne intervenišem na radu osim kad treba nešto da pomognem, na primer sa vrućim lepkom ili iglom i koncem.”
Osim umetničkih radionica, članovi učestvuju u mnogim drugim zabavnim aktivnostima sa Jelenom. “Mnogo su voleli da razvlače kore i da pravimo pitu od krompira. Krečenje zidova ih je isto oduševilo i puno puta su me pitali kad ćemo opet da krečimo”, kaže Jelena. “Oni vole da ih neko uvažava i da imaju neka zaduženja.”
Greta Kecman i KEC
Kreativno edukativni centar za mentalno nedovoljno razvijene osobe (KEC MNRO) je osnovan 2002. godine kao jedna od prvih nevladinih organizacija koja pruža podršku osobama sa intelektualnim teškoćama. Sa ciljem da poboljša socijalnu inkluziju svojim članovima, KEC je, u okviru svog prostora u centru Beograda, razvio razne kreativne i edukativne radionice i omogućio osobama sa smetnjama u razvoju da se druže u dnevnom boravku, da steknu životne i radne veštine, da se osećaju kao deo zajednice i da se zaposle.
Pre više od dvadeset godina, osnivačica KEC-a Greta Kecman, nekadašnja solistkinja baleta u Narodnom pozorištu, primetila je kroz svoj volonterski rad da je postojala velika potreba za dnevnim zbrinjavanjem odraslih sa invaliditetom u Beogradu i u Srbiji. Ranije su osobe sa invaliditetom uglavnom, posle navršenih 18 godina, provodili dane zatvoreni u svojim kućama, izolovani od društva i bez ikakve institucionalne i socijalne podrške. Danas je otvoreno četrnaest boravaka za OIMT koje je osnovao gradski sekretarijat i postoje razne dnevne aktivnosti koje udruženja građana organizuju za njih. U KEC redovno dolazi oko 30 osoba između 18 i 60 godina.
ENERGIJA: Baš kao deca, svi članovi centra zrače pozitivnom energijom. Oni su iskreni i nasmejani i jako vole da zajedno proslavljaju rođendane. Kao deca mogli bi iznova i iznova da rade nešto što vole kao pripremanje predstava, dok izbegavaju čitanje jer se u tome ne osećaju sposobnim. “Najviše vole da nešto pokažu, da prave predstavu ili kad imamo izložbu radova jednom godišnje, da imaju publiku i upoznaju nove ljude. Nemaju strah da probaju nove stvari. Baš volim sa njima da radim”, kaže Jelena.
Van uobičajenog programa rada, KEC organizuje razne aktivnosti koje omogućavaju svojim članovima interesantne doživljaje van centra. Sa KEC-om odlaze često u šetnje i obilaske verskih i kulturnih spomenika po gradu. Putuju na izlete van grada, što je za njih važno iskustvo o kojem pričaju dok nam pokazuju fotografije. Centar takođe neguje kontakte sa raznim umetnicima, stručnjacima i volonterima u zemlji i u inostranstvu.
Spoj dva sveta
U februaru 2023. godine, mladi dirigent Vuk Volkov Popović i Beogradski orkestar mladih (BeOM) održali su mini koncert Vivaldija i Bartoka koji je okupio sve članove i njihove porodice u prostoru KEC-a. Članovi su prethodno pripremili originalnu predstavu sa glumom, pesmama i plesovima koju su izvodili sa oduševljenjem. Ovaj događaj je spojio dve društvene grupe koje do tada nisu imale dodirnih tačaka, osobe sa invaliditetom i mlade muzičare sa Muzičke akademije.
ZAPOSLENJE: Mada se svi članovi KEC-a najviše raduju druženju, jedno od najznačajnijih programa koji se odvija u okviru KEC-a je osposobljavanje OIMT da se zaposle. “Ideja je bila da im život bude kvalitetan, a ne samo da izađu iz kuća. Htela sam da se oni uključe u društvo, a odrasli ljudi to postižu kroz rad”, objašnjava Kecman.
Rad im omogućava da se osećaju korisnim, da steknu pozitivnu sliku o sebi i da postanu deo kolektiva. Oko 60 osoba se zaposlilo preko centra od 2004. godine kada je Mekdonalds zaposlio prvu osobu sa invaliditetom, a 250 članova je dobilo radno angažovanje u preko trideset firmi. Neki članovi su menjali poslove zbog bolje plate, boljeg radnog vremena, položaja firme u gradu, prevoza, boljih odnosa u kolektivu.
Marija A. je zaposlena u poslastičarnici Mandarina poslednje četiri godine i ima više od deset godina radnog staža. Marija N. radi u Maksi supermarketu. Od dolaska u KEC 2012. godine, Đulja je radno angažovana u Mekdonaldsu i u Maksi samoposlugama. Karlo je oduševljen jer radi u KEC-u. “Mnogo više volim ovde da čistim i spremam i bacam đubre nego da radim u Mekdonaldsu, a i bude mi muka od njihove hrane”, kaže Karlo.
Roditelji članova, koji uglavnom nikada nisu zamišljali da će deca moći da im odlaze na poslove i da budu radno angažovani, oduševljeni su mogućnostima koje je KEC pružio njihovoj deci.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja preko Saveza MNRO delimično finansira KEC, a ostala sredstva centar obezbeđuje preko donacija i projekata. Među donatorima su bili Deleze Srbija, International Women’s Center, Hyatt Hotel, Mekdonalds, Privredna komora Srbije, Zajednica Mormona u Srbiji, Nacionalna služba za zapošljavanje i Grad Beograd.
Takođe, KEC ima donatore iz Srbije i iz inostranstva koji su se upoznali sa radom centra preko “Global Giving” platforme. U poslednjih šest godina, centar je primio donacije od 170 građana od kojih su neki bili upoznati sa KEC-om od ranije, a drugi saznali preko platforme. Kecman kaže da je uvek oduševljena kada je obaveste da su dobili donaciju od nekoga iz inostranstva ko nikad nije video centar ali je čitao o projektima preko platforme i hteo da doprinese KEC zajednici.
Roditelji članova, koji uglavnom nikada nisu zamišljali da će deca moći da im odlaze na poslove i da budu radno angažovana, oduševljeni su mogućnostima koje je KEC pružio njihovoj deci
OPSTANAK: Nažalost, u devedesetima je bilo jednostavnije obezbediti finansiranje jer su brojne međunarodne organizacije poslovale u zemlji i mnogi su bili zainteresovani da pomognu Srbiji da razvije programe u oblasti civilnog društva. Od tada su se budžeti smanjili i dosta tih organizacija je napustilo zemlju. U centru su danas angažovani razni stručnjaci: defektolog, psiholog, veroučitelj, socijalni radnik i umetnik. Studenti psihologije sa Fakulteta za medije i komunikacije (FMK) takođe učestvuju u radu sa članovima.
Koliko će dugo KEC uspeti da opstane je pitanje na koje niko nema odgovora. Ostaje veliki izazov obezbediti sredstva i stručnjake koji su motivisani da se posvete osobama sa intelektualnim teškoćama. Mada za sada izgleda kao da trajnog rešenja nema, KEC je za ovih dvadeset godina svog postojanja pomogao mnogima da se zaposle, da nađu samostalne smeštaje ili mesto u domovima, da putuju, da zajedno proslave važne događaje kao što su rođendani i da imaju svoje mesto gde dolaze svakog dana da se druže. Jako su vezani jedno za drugo, za Gretu i za saradnike koji rade sa njima. “Ovo je naša kuća”, kaže Marija N.
Tekst je prenet sa portala Novi magazin.
Izvor: www.javniservis.net
