Vladimir – borac za milijardu ljudi

Beograđanin Vladimir Ćuk na čelu najveće svetske organizacije osoba sa invaliditetom. Kao izvršni direktor IDA, utiče na UN, EU, Svetsku banku da pomognu marginalizovanima.

Beograđanin Vladimir Ćuk na čelu najveće svetske organizacije osoba sa invaliditetom. Kao izvršni direktor IDA, utiče na UN, EU, Svetsku banku da pomognu marginalizovanima.

SEĆAM se da sam pozajmio pare da se naprave pečati i plate takse, da bismo započeli borbu za pomoć studentima sa invaliditetom!

Ovim rečima Vladimir Ćuk započinje priču o borbi za prava ljudi sa hendikepom od Beograda do Njujorka. On je izvršni direktor najveće i najuticajnije organizacije koja se zalaže za osobe sa invaliditetom „Internešnl disabiliti alijans“ (IDA), a kojih na svetu ima milijardu.

Tokom školovanja na svojoj koži osetio je da mu je obrazovni sistem i sve ostalo u prestonici nedostupno. Ne želeći da sedi skrštenih ruku, osniva u periodu 1999-2000. Udruženje za studente sa hendikepom (USH). Tada je pohađao Prirodno-matematički fakultet.

– Počeli smo iz mog stana – priča Ćuk. – Tada nas je bilo svega pet-šest, nekako smo skupili 10 članova, koliko je bilo zakonski neophodno, ali bili smo motivisani. Voleo sam u tom periodu i dosta da izlazim, a sve mi je bilo nedostupno. Srećom, imao sam podršku porodice i odlične prijatelje koji su me svuda nosili i tako ispunjavali moj život.

Pošto i sam ima invaliditet, kroz lično iskustvo stvorio je sliku o tome šta je potrebno uraditi i na koji način to izvesti.

– Sećam se situacije kada sam išao da vratim video kasete i nisam mogao da stignem do video kluba trotoarom, pošto su kola bila nepropisno parkirana. Vratio sam se kući i tu noć sam osmislio projekat u vezi sa tim. Posle dve nedelje smo to predložili Kanađanima i za dva meseca smo dobili pare da ga sprovedemo u delo. Onda je počelo prepravljanje ulica u leto 2002. godine. Bio je to pogodan momenat. Jer, Beograd je bio u ruševinama, sve se još renoviralo i tako se potrefilo da je bilo potrebno i popravljanje ulica.

Spušteni ivičnjaci, lepljenje nalepnica na lokale koji su dostupni onima sa deformitetom i parking mesta za njih, neki su od ciljeva koje je USH postiglo. Koliko su postali uticajni svedoči i anegdota.

– Stajala su dva policajca na trotoaru, kada je neko došao da se parkira nepropisno, jedan od službenika mu je rekao: „Pustio bih te, ali ne bih da me vide ovi studenti“ – prepričava Ćuk.

Naš sagovornik je putovao po svetu, gde je držao predavanja šta je i kako USH uradio u glavnom gradu Srbije.

– Jedan od naših najvećih uspeha bila je nagrada Evropske komisije za najdužu ulicu, odnosno pešački prostor, koji je potpuno dostupan invalidima na teritoriji Evrope, a koji je dodeljena za Ulicu srpskih vladara zajedno sa Knez Mihailovom – ističe Ćuk.

Na jednom od predavanja 2004. godine, dobio je poziv za stipendiju i posao na Univerzitetu Ilinois u Čikagu, na katedri za studije hendikepa. Tamo je 2007. magistrirao i upisao doktorske studije. U ovom američkom gradu boravio je do 2010. godine, kada se seli u Njujork i prihvata mesto u IDA na čije čelo dospeva jula ove godine.

– Naša mreža deluje na međunarodnom nivou, lobiramo Svetsku banku, Ujedinjene nacije i druge moćne institucije – rekao je Ćuk. – U suštini mi utičemo na zemlje donatore da zahtevaju od zemalja koje konkurišu za njihova sredstva da objasne na koji način ne isključuju, uključuju ili ne ugrožavaju osobe sa invaliditetom sprovođenjem određenog projekta.

U biografiji Vladimira Ćuka su i brojna istraživanja, kao i podatak da je bio konsultant za Svetsku banku.

– Tokom trajanja konferencije za mlade uopšte iz regiona Jugoistočne Evrope i država bivšeg Sovjetskog Saveza, bio sam osmislio pola tog dana za mlade sa hendikepom.

Opet se priseća svojih početaka u prestonici, kada je bio „samo“ student.

– Prvu rampu smo postavili na zgradi Biblioteke grada Beograda. Zarđala je i grozna kao što je bila tada, ali radi i služi – kaže Ćuk.

Sve što je u životu prošao u Beogradu, Čikagu i Njujorku odrazilo se i na njegove stavove. Iako je nekada mislio da kroz obrazovanje osobe sa invaliditetom mogu da se ravnopravno takmiče sa onima koji ga nemaju, promenio je mišljenje.

– Mislim da svako sa invaliditetom treba da uči i bude ono što želi. Da doprinesu svojim različitostima i kapacitetom. I Srbija mora to da im omogući sprovođenjem Konvencije UN o pravima osoba sa invaliditetom. Dovoljno je samo da preraspodeli budžetska sredstva – zaključuje Ćuk.

IDA

„Internešnl disabiliti alijans“ (IDA) je mreža sedam svetskih i četiri regionalne organizacije koja ima oko 500 miliona članova.

– IDA je „mreža mreža“, jer na primer naš član je Savez slepih, koji okuplja 180 nacionalnih udruženja – objašnjava Vladimir Ćuk, izvršni direktor „Internešnl disabiliti alijans“.

ODLAZAK POSLE UBISTVA ĐINĐIĆA

Udruženje studenata sa hendikepom u periodu tranzicije iskoristilo je svoje resurse da poboljša uslove života osoba sa hendikepom koje su se do tada nalazile na margini društva. Tadašnja vlast je, prema rečima našeg sagovornika, imala sluha za probleme ovih ljudi koji su više viđani na ulici i na televizijskim kanalima, jer su bili ohrabreni. – Malo sam posustao nakon ubistva premijera Zorana Đinđića, jer blisko smo sarađivali i sa lokalnim i republičkim vlastima – kaže Ćuk. – Taj događaj, ali i to što smo mnogo ostvarili inicirali su moj odlazak u Čikago.

STRAH POSLODAVACA

Prilagođavanje radnih mesta, prema Ćukovim rečima, „zastrašuje“ poslodavce bez potrebe, jer prema istraživanjima za to je u proseku potrebno 150 dolara. – To prilagođavanje podrazumeva u nekim slučajevima pravljenje rampi, obezbeđivanje slušalica, kupovinu specijalne tastature, ako je rad na kompjuteru i slično.

NEDOSTUPNA STAJALIŠTA

– Personalna asistencija, prevodioci jezika znakova i uključivanje osoba sa invaliditetom u obrazovanje i uopšte društveni život potrebno je da se sprovede svuda, pa i u Srbiji – zapaža Ćuk. – Ovde u Beogradu na primer ima dosta autobusa koji su nam dostupnii, ali stajališta nisu i treba raditi  na tome.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: J. Novaković

Оставите одговор