„Једна слика много речи“

4

У Друштву за церебралну и дечију парализу Пожега успешно је реализован тромесечни пројекат “Једна слика, много речи“, који је са 200.000 динара финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије.

У Друштву за церебралну и дечију парализу Пожега успешно је реализован тромесечни пројекат “Једна слика, много речи“, који је са 200.000 динара финансирало Министарство културе и информисања Републике Србије.
У овом удружењу особа са инвалидитетом, које окупља 130 чланова, истичу велики значај оваквих пројеката којима се подстичу на активност и креативност деца ометена у развоју, а велику захвалност дугују академском сликару Дарку Бабићу, који је водио ликовне радионице и који за наш лист каже:
За разлику од прошле године, када смо се бавили цртежом на папиру, истражујући, на првом месту линију као основни ликовни елемент, користећи цртачки прибор блокове, графитне оловке, оловке у боји и фломастере, овог пута смо се упустили у авантуру која са зове боја и сликарство, у правом смислу те речи.
Деца и млади са различитим видовима инвалидитета, чланови нашег удржења, су са радошћу и великим ентузијазмом прихватили нове стваралачке изазове на сликарским платнима.
Учесници ових радионица су се кроз комуникацију и практичан рад и лично креативно искуство, упознали и искусили многе „тајне” сликарског заната. Сада знају, на пример, зашто је добро  платно најпре подсликати, пре осликавања жељеног мотива, шта су то контраст, ритам, композиција, шта значи пастуозно а шта лазурно, као и многе друге, практичне сликарске вештине. Насликано је више од 20 слика, акрилика на платну, потпуно аутентичних ликовних израза.
Радни атеље нам је најчешће био у просторијама нашег Удружења и простору ГАСИ-ја, а направили смо и један диван креативни излет до средњевековног манастира у селу Годовик, где смо уживали сликајући под ведрим небом у прелепом природном амбијенту. Такође, одржали смо радионицу на отвореном, у граду, испред Културног центра, комуницирајући са грађанима и пролазницима који су, знатижељно, прилазили да погледају слике и да се друже са нама.
Лично ми је најдраже то што  јасно примећујем код свих полазника радионице да су кроз овај рад напредовали, пре свега, у свести о сопственој вредности и способностима, што су са сваком насликаном сликом и моторички спретнији и свеукупно задовољнији и поноснији. И то са разлогом, – истиче Дарко Бабић, који је и сам особа са инвалидитетом.
Желим да нагласим да овако обиман и озбиљан посао, не бих могао, због сопственог здравственог стања и инвалидитета,  да обавим без помоћи Драгане Радојевић, координатора на пројекту, а такође ни без несебичне помоћи колегинице Марине Котарац, која је, такође, радила на реализацији овог пројекта.
Izvor: Osi Pozega
Autor: Dragan Nikitović

Оставите одговор