Инвалидима отварају врата

Иако закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом јасно прописује обавезе послодаваца у погледу упошљавања таквих људи и предвиђа казне за оне који га се не придржавају, пракса показује да има доста оних који се оглушују о све то.

Иако закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом јасно прописује обавезе послодаваца у погледу упошљавања таквих људи и предвиђа казне за оне који га се не придржавају, пракса показује да има доста оних који се оглушују о све то. У новосадској филијали Националне службе за запошљавање кажу да послодавци радије плаћају пенале него што запошљавају инавалиде. У актуелним истраживања НСЗ дошло се до сазнања да  велики број послодаваца  нити има, нити жели да прими на рад особе са инвалидитетом.

– Када дођемо у непосредни контакт са послодавцима објаснимо им све у вези са тим, као и то да ће паре од евентуалних казни ићи на финансирање инвалида – каже начелник Одељења за посредовање у заопошљавању и планирање каријере  Душан Марјановић. – Када послодавци плате казну, то иде у фонд за инвалиде, захваљујући чему се покрећу мере за финансирање запошљавања особа са инвалидитетом, које ове године још нису активирaне, али ће их бити по акционом плану НСЗ-а. Сваке године је запошљвање особа са инвалидитетом на нивоу који није лош, али га ипак треба даље изграђивати – каже Марјановићева.

Према информацијама из Пореске управе која контролише примену овог закона у Новом Саду је у 2012. и  2013. години, од седам контролисаних пореских обвезника, међу којима су била четири јавна комунална предузећа, по једна установа, јавно предузеће и институт, само код једног нису утврђене неправилности. Против осталих је дат предлог за покретање прекршајног поступка, а рачуница гласи да због неиспуњавања обавеза треба да плате близу 29 милиона динара, с тим да су два пореска обвезника измирила своја “казнена” дуговања од 7,873.319 динара. Трима пореским обвезницима одобрен је репрограм.

По Закону о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом сваки послодавац који има најмање 20 запослених треба да има и одређен број запослених инвалида међу њима. Онај чији се број запослених креће између 20 и 49 треба да има једну инвалидну особу, док онај са 50 и више радника мора имати најмање две особе са инвалидитетом. Број инвалидних особа које треба да упосле се повећава за један на сваких наредних 50 радника.
У новосадским јавним комуналним и другим предузеђима ситуација је различита када је запошљавање особа са инвалидитетом у питању. Тако на пример, у “Градском зеленилу” кажу да имају пет запослених особа са инвалидитетом ,а да би по закону требало да их имају још две и да ту разлику надокнађују у новцу. У “Зеленилу” напомињу да су били на удару контроле Пореске управе и да су због непоштвања овог закона услед одлука некадашњег руководства пре извесног времна платили вишемилионску казну.

Јавно комунално предузеће “Новосадска топлана”, сваке године закључује уговоре са предузеђем “ДЕС” у поступку јавне набавке у вредности потребној за запослење осам особа са инвалидитетом. Тиме, како наводе, предузеће у потпуности испуњава законске обавезе, јер је “ДЕС” предузеће за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Такву могућност финансирања зарада запослених инвалида у предузећима за професионалну рехабилитацију  или социјалном предузећу, ( чиме се послодавци ослобађају обавезе да сами запошљавају особе са инвалидтитетом ) допушта члан 26. овог закона.

У “Путу” је запослено 11 инвалида, чиме  је испуњена њихова законска обавеза, баш као и у ЗИГ-у и “Пословном простору” у којима раде четири, односно две особе са инвалидитетом, док у “Паркинг сервису”, не наводећи тачан број, кажу да имају и више запослених инвалида од законског минимума. Додају да су неки од њих у том предузећу први пут засновали радни однос, док су неки током радног века стекли тај статус.

Број запослених са инвалидитетом у ЈП “Спортски и пословни центар Војводина” је тренутно 11, више него што им је обавеза по закону. Наиме,  на 302 укупно запослених у Спенсу, требало би да имају осам инвалида. “Водовод и канализација” би према укупном броју радника требало да упошљава 16 инвалидних особа, али они тренутно  имају 14. Међутим, ово ЈКП уједно има уговор са предузећем “Стил Д.О.О.” из Зрењанина које се бави производњом ХТЗ опреме и упошљава инвалиде, тако да на тај начин и премашује законски прописану квоту запошљавања ОСИ.

Слична ситуација је и у “Електровојводини”, у којој тврде да на 2.509 запослених  имају 45 радника са инвалидитетом штоо је за седам мање од законског минимума, али “Електровојводина”  као и “Зеленило” има склопљене уговоре са “ДЕС”-ом , па на тај начин испуњава своју обавезу која проистиче из Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом.

Оставите одговор