Humanitarni koncert Hora ISON; Pristup osobama sa invaliditetom

-Prvi gost sa nama ovog jutra je Miša Blizanac, iz udruženja Vera Ljubav Nada, tačnije iz Hora ISON. To je zapravo jedno horsko udruženje osoba sa invaliditetom. Sutra imaju jedan zanimljiv nastup, pa ćemo malo o tome da razgovaramo.

-Dobro jutro, hvala vam što ste sa nama ovoga jutra da pričamo o ovom zanimljivom koncertu koji nas sutra očekuje. Rekli smo, 29. april, 19:00 u Sinagogi. Šta sve mogu građani da očekuju?

-To je scena novosadska, Novosađani nas poznaju i podržavaju, ima dosta ljudi koji nas prate na tim medijima. Biće prepuna sala, karte su uglavnom, većinom je dve trećine rasprodate, nema više skoro ni mesta, dosta je rezervisano, čekaju poslednji dan da dođu. Ali u principu je dobra priča, spremamo se da kupimo hranu za naše konjiće, da bi mogli da radimo terapiju, i spremamo se da obnovimo našu Sodaru, da vratimo detaljno socijalno preduzeće, i da nastavimo da radimo ono što smo započeli. Tako da je jedan dobar cilj, ovde zvala nas je ove godine, evo i Dina Ljubojević, hvala joj na tome, ona je uvek bila i dobar prijatelj i divna žena sa humanitarnom licencom dobrog čoveka i divne žene koja već godinama sa Horom ISON nastupa i nije nam prvi put. Ali je u svakom slučaju po mogućnosti da obnovimo Sodaru i damo mogućnost mladima sa invaliditetom da sede kod kuće, nego nešto rade, mislim da je to dobra priča. Uz malo želju da se malo i povratimo i da se pojavimo pred novosadskom publikom. Najgore je biti, najteže je biti svetac pred svojim. Ali u principu imamo dobre goste kojiće nas podržati. Na prvom mestu Hor Orlić, tvoji drugari iz Batajnice. Hvala im na tome. Drago mi je, hvala Milici puno što se potrudila i spremila. Oni su imali sad divan nastup u Svetosavskoj crkvi za vreme Uskrsa i Vaskršnjih koncertnih dešavanja. I prosto se negde pronukalo da, pošto je Vaskrs bio blizak i ovo je Vaskršnji koncert, mislim biće jedno duhovno lepo veče. Prijatno, naravno, Dinu Ljubojević.

-Kada govorimo o tom koncertu, možete nešto malo da nam otkrijete o vašem repertoaru. Šta možemo sve očekivati? Pretpostavljamo da ne…

-Pa, muzika je klasičan i kad kažemo duhovna muzika, to su neke klasične stvari. Mhm, nema tu puno odstupanja. Biće verovatno aranžmanskog malo traženja. Neka druga rešenja sam tražio da vidim, da podignem solizam kod moje dece i da ih vežem obavezom da pokušaju da malo eksperimentišemo sa srednjovekovnom muzikom i sa tim vokalnim mogućnostima moje dece. Imam tu par divnih soprana koje su onako iznjedrile Hor ISON.

-Znači, to je neka klasika kojom se uvek bavite, je li tako?

-Pa, to je klasika za one ljude koji prate duhovnu muziku. Znači, prosto nema tu sad prevelikih izbora niti bilo čega, ali u svakom slučaju i naša molitva i u duhu neke molitve vezane za opšte postojanje porodice i par pesama namenjenih upravo deci, porodici, veri i molitvi su ključna stvar ovog repertoara. Naravno, Dina će to onako profesionalno, kako ona ume, dotaći i srca i emocije i veru u nama, a s druge strane Orlići, kao jedna mlada pogon i snaga,će dodirnuti to sa jednom savršenom zvukom i melodijom, harmonijom glasova koje ta deca stvarno divna i uvežbana. I to je doduše i crkveni hor, imaju svoju rutinu pevanja i jedan lep trag u svemu. Novosadska publika, ja mislim da ih još uvek nije čula i mislim da su kao prijatelji i naši gosti i drugari s kojima sarađujemo već godinama, dobro, malo dobro imaju tu priču i da ih ubacimo u jedan repertoar Novog Sada. A s druge strane i Sofija i Slavica i Nikola i Bognarka su četiri soliste ISON-a koj iće otkriti neke nove dubine i neka naša eksperimentisanja. Poigraćemo se sa duhovnom i svetovnom muzikom. Mislim da će tu biti otkrovenje neke pesme, neka vrsta izvođenja koje smo malo više vežbali i pokušali.

-Sigurno će biti jako zanimljivo. Takođe, kada govorimo o koncertima, jako često nastupate. Imate često koncerte koji su veoma uspešni.

-Pa, jednom ili dvaput nedeljno, što je vrlo veliko opterećenje fokusa dece i pošto su to deca sa posebnim blagoslovom.

-To je upravo bilo moje pitanje. S obzirom da radite sa osobama sa invaliditetom, verujem da je jako lepo. Mislim da je najbitnije da je jako lepo da radite sa osobama sa invaliditetom i da im dajete šansu da se i oni pronađu u nečem. Koliko zapravo…

-Oni meni daju šansu.

-Koliko je zapravo teško, kako teku organizacije?

-Pa, nema tu šta da bude teško. Mi prosto moramo da osluškujemo i redovno decu, tipične populacije. Prosto ne možemo nam nametati mišljenje. Mislim da su prošla ta starinska vremena. Nešto moraš nametati i nešto moraš da radiš. Danas je sve na kliku i pokušavaš decu da zainteresuješ, usmeriš ka nečemu. Informišeš ga, objasniš mu, daš mu priliku da sazna i da u tom nekom svom istraživanju dođe do neke spoznaje da je to dobro i da to ima neku svoju težinu i svoju verodostojnost i da on da neki deo sebe. Taj kreativni duh ako razvijamo kod dece, stvaramo jednu svestranu ličnost koja će slušati sve vrste muzike i uživati u svojoj nacionalnoj muzici i održavati i svoj, da kažem, entitetski i nacionalni duhovni program. Mi smo jedan mali narod, ali sa bogatim programom. Tako da vam je da osobe sa invaliditetom same po sebi nisu nikakav zahtevan program. Treba prosto da budemo posvećeni. Svi mi želimo gotovo, ama nameštene pevače, nameštene glasove. Za svaki koncert treba mnogo više vremena, treba mnogo više da radimo, da vežbamo. Mislim, ovde je veliki izazov jer su to deca bez sluha i deca bez roditeljskog staranja. Imaju tu neku slobodarsku priču. Međutim, autoritet i prosto potreba da to zvuči kako treba i da budu dobar kolektiv i da taj kolektiv bude cenjen i poštovan i da ljudi dođu na taj koncert je veliki uspeh koji smo mi za 23-24-25 godina, koliko već postojimo i posle tih 6000 i nešto koncerata, pokazali.

-Pričali smo o koncertu, znači, koji će biti sutra u Sinagogi. Takođe, u Beogradu imate koncert 8. maja, je li tako?

-Pa, imamo veliku čast. Dobili smo počast od starešina i sveštenika Markove crkve da dođemo da pevamo slavu Markove crkve 8. maja, na sam dan posle liturgije i posle litije. Biće jedan mali prigodan program gde će učestvovati, ja mislim, najbolji folkloristi Beograda i naravno Hor ISON. Tako da se mi stalno pojavljujemo na nekim nemogućim mestima i to mnogo otvara vrata da su ljudi počeli da osluškuju i da unutar svačije duše postoji neki dobar iskon koji u stvari budi lepotu. Ne samo tehnički dobro otpevano, nego ta duša koju ISON nosi, ta emocija koja se pokazala i u koncertu u Nišu kod vladike Teodosija, pa i u mnogim mestima, manastirima i crkvama gde smo nastupali. Naravno, i na svim našim svetilištima prošle godine. Dobili smo poziv za Dalmaciju, a ove godine ponovo idemo za Krku tamo. Otvaramo kamp u avgustu u Bugarskoj, u Sofiji, srpske muzike, rana vizantijske. I prosto će biti jedno vrlo interesantno prikazivanje srpske kulture u nekih deset dana gde će ISON biti osnova cele priče.

-Ajde da se vratimo na ovaj koncert koji će biti sutra, da kažemo za kraj, gde građani svi koji su zainteresovani mogu nabaviti svoje karte?

-Karte se mogu naći u knjižari Buk. Tamo su po ceni od 1000 dinara. Novac je spreman za naše konjiće, da kupimo hranu i da uložimo u obnavljanje naše Sodare. Karte se mogu kupiti i na sam dan, će biti u Sinagogi prodaja karata. A ovim ostalim danima, koji nas znaju, uglavnom organizaciju Vera Ljubav Nada nazovu preko maila ili preko društvenih mreža i mogu obezbediti karte. Rezervacija je velika, mislim da je otišlo negde oko 500 karata već.

-Znači, veliko interesovanje, je li tako?

-Da, pa dve trećine. Ne samo što je veliko interesovanje, dugo nismo pevali pred novosadskom publikom, stalno smo negde gostovali, tako da je došlo vreme malo da se tu i odužimo.

-Hvala što ste bili sa nama ovoga jutra.

-Hvala što ste nas zvali.

Objavljeno: 28. 4. 2026.

Izvor: Novosadska TV -Novosadsko Jutro