Rasprava o zakonu roditelj-negovatelj; Ministarstvo razmatra primedbe; Problemi funkcionalnosti udruženja

U toku je javna rasprava o nacrtu zakona. Roditelj-negovatelj, resorna ministarka, kaže da je na njemu radilo 15 udruženja koja zastupaju interese roditelja, ali i dalje nema razumevanja oko toga. Zašto zakon roditelju brani da bar radi povremene poslove i kraće smene, nego je osuđen na minimalac? Za razgovore i eventualne korekcije ostalo je još dve nedelje. Nastavlja Isidora Kovačević.

Roditelji dece kojima je zbog zdravstvenog stanja potrebna stalna pomoć i nega, godinama čekaju na status roditelj-negovatelj. Sa predstavnicima Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja vodili su žučni, ali kažu konstruktivni višesatni razgovor u okviru okruglog stola o nacrtu zakona koji bi im doneo upravo status koji im je potreban.

„Ja smatram da je uvođenje instituta roditelj-negovatelj jako velika stvar za našu socijalnu zaštitu i uopšte za zaštitu porodica dece sa smetnjama u razvoju i drugih osoba sa invaliditetom“, ANA KNEŽEVIĆ (UDRUŽENJE „EVO RUKA“.

Brojni roditelji nezadovoljni su jer nisu konsultovani prilikom izrade ovog nacrta zakona. Ali u radu radne grupe na pripremi odredbi zakona učestvovalo je 15 udruženja i organizacija roditelja.

„Mi do sada nismo imali tako sveobuhvatnu radnu grupu od strane osoba koje su najviše zainteresovane za postizanje ovog statusa. Znači, sa njima se radilo intenzivno u prethodnom periodu u toj radnoj grupi i došli smo do ovakvog predloga nacrta zakona“, RADICA BULAJIĆ (ČLANICA RADNE GRUPE IZ MINISTARSTVA).

Ministarka Đurđević Stamenkovski kaže da je cilj zakona da se prvi put sistemski prepoznaju roditelji koji 24 časa dnevno brinu o deci sa teškim oblicima invaliditeta, ističući da novo pravo, pravo na status roditelj-negovatelj, neće ukinuti postojeće usluge.

„Nema suspenzije drugih prava. Ovo pravo neće ukinuti nijedno postojeće pravo. Mi ne želimo da kažemo roditelju-negovatelju zbog toga što si roditelj-negovatelj sa naknadom više nemaš prava na ličnog pratioca za dete. Ne, ostaju usluge u zajednici, ostaju dnevni boravci“, MILICA ĐURĐEVIĆ STAMENKOVSKI (MINISTARKA ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE, BORAČKA I SOCIJALNA PITANJA).

Nacrt zakona možda neće dovesti do suspenzije drugih prava, ali uslovljava tako da status roditelj-negovatelj ne mogu dobiti roditelji koji su zaposleni, čak i na nepuno radno vreme, niti oni koji su preduzetnici ili penzioneri i stariji od 65 godina. Ukoliko roditelj ispuni uslove, sleduje mu naknada od 65.000 dinara mesečno, kao i uplaćeni porezi i doprinosi.

„Da smo se borili za da nadoknada ne bude 65, ne bude u visini minimalnog ličnog dohotka, nego da bude u visini prosečne plate, što bi bilo jako značajno velika podrška roditeljima-negovateljima. Drugo što nam je jako važno jeste da se svi priznamo kao negovatelji, jer zapravo i oni koji su u penziji i oni koji su u radnom statusu isto imaju, kako kažem, obaveze kao i ovi koji su nezaposleni“, ANA KNEŽEVIĆ (UDRUŽENJE „EVO RUKA“).

Svi roditelji saglasni su da zakon ne treba da ih ograničava da rade, kao i da ovakvo uslovljavanje stvara sliku socijalnog davanja.

„Mi smatramo da ovde ima logike ograničiti pravo na rad zbog toga što imamo negovatelje koji neguju svoje dete 8 sati, ali sa druge strane ne u potpunosti. Znači da jedno fleksibilno rešenje gde bi se roditelju omogućilo da radi do 4 sata, recimo, dnevno, bi moglo da prevaziđe ove razlike,“ ALEKSANDRA RABRENOVIĆ (UDRUŽENJE „DECA BEZ GRANICA“).

Naknada u visini od 65.000 dinara nije dovoljna za život, kažu roditelji, zbog čega im je važno da imaju mogućnost za dodatne prihode. „Svi mi znamo koliko su visoki troškovi života, posebno kad imate dete sa invaliditetom, i čini nam se da ukoliko bismo omogućili roditeljima da imaju i dodatne prihode, da bi oni na taj način mogli da prevaziđu ova ograničenja i samog ovog primanja, odnosno socijalnog davanja“, ALEKSANDRA RABRENOVIĆ (UDRUŽENJE „DECA BEZ GRANICA“).

Uslovi iz nacrta zakona za status roditelj-negovatelj mogu dovesti do problema funkcionisanja, ali i do gašenja udruženja koja su u prethodnih godina preko projekata organizovala brojne radionice, edukacije, terapije i tretmane za decu, ali i koja traže načine da pomognu porodicama koje država ne vidi nakon što njihova deca izađu iz obrazovnog sistema. Problem nastaje opet zbog uslova iz nacrta zakona da roditelj-negovatelj ne sme da radi.

„Nažalost, bićemo u situaciji da ugasimo jedno ovakvo udruženje koje je od velikog značaja za jug Srbije. Naša deca neće imati nikakve uslove, ionako ih nemaju, ali ovako putem projekata i kao koordinator i kao asistent na nekim projektima, ovaj smo uspevali da nešto obezbedimo. Ne vidim koće od roditelja prihvatiti da ulogu, eto, da nastavi sve ovo da funkcioniše kako jeste do sada“, DANIJELA SAVIĆ (REGIONA0LNO UDRUŽENJE PČINJSKOG OKRUGA „GOVORI GLASNO“).

Javna rasprava o nacrtu zakona trajaće do 7. maja, do kadaće Ministarstvo primati primedbe koje mogu da utiču na izmenu propisa, a naredni okrugli sto biće organizovan u Subotici 28. aprila.

Isidora Kovačević, Televizija Nova.

Objavuljeno: 21. 4. 2026.

Izvor: Nova S -Dnevnik/novas

Izvor: TV Kanal Nova S

Autor: Isidora Kovačević