Svetski dan osoba sa autizmom; Zakon roditelj-negovatelj; Problemi sa uslugama i podrškom

Svetski dan osoba sa autizmom u Srbiji je obeležen čekanjem i protestom. Čekanjem da se usvoji zakon roditelj-negovatelj, protestom jer u njegovom nacrtu nisu učestvovali oni kojih se najviše tiče, roditelji. Baš kao što o pravosudnim zakonima nije pitana pravnička struka. Imala je priliku vlast nekoliko navrata da stavi zakon na dnevni red na predlog opozicije, ali im je on poslužio da istoj opoziciji još jednom kažu da su nebitni, a onda su im namignuli time što se zakon ipak sprema koji mesec kasnije. Nedostatak je i to što nacrt zakona roditelje osuđuje na minimalac i ni dinar preko. Nastavlja Isidora Kovačević. Danas je dan koji se ne slavi, već je tu da podigne svest o ljudima sa autizmom. U Srbiji, deca i mladi sa autizmom i njihovi roditelji imaju brojne probleme, a posebno ističu nerazumevanje. Često okolina nema dovoljno informacija o osobama sa autizmom. Znači, čak i ljudi koji su dobronamerni ne znaju dovoljno i onda posledica toga je neprihvatanje. Znači, mnogo bi značilo kad bi bilo više tolerancije i razumevanja i kako bi bili prihvaćeni naši i deca i mladi i odrasli sa autizmom. Problem je i nedovoljna informisanost o uslugama, kako u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, tako i roditeljima kojima je nepoznanica šta se radi sa decom. Često se dešava da roditelj pozove iz dnevnog boravka i kaže: „Dođite po svoje dete, zato što je uznemiren.“ Znači, za to nama preostaje samo da brinemo o tom detetu, a ne znamo razlog šta je to dovelo i kakve sve aktivnosti ima. Mislim da institucije i stručnjaci zaboravljaju da je potrebna dobra razvojna informacija da bi se izgradilo poverenje. Rezultati bi bili bolji kada bi se više uključili roditelji u rad nadležnih ustanova, kažu iz Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom, koje ima članove od 5 do 55 godina starosti. Sa mlađima imam više mogućnosti da se radi i oni imaju više usluga nego što imaju ovi odrasli. Automatski, kako deca rastu, problemi su sve veći jer je sve manje usluga. Tako da je najveći problem sa odraslima sa autizmom, posebno sa starim roditeljem. Razlog zašto ostavljaju poslove i preuzimaju brigu o detetu je i nedostatak podrške, kao što su lični pratioci, personalna asistencija, stanovanje uz podršku, dnevni boravak. Godinama se priča i o usvajanju zakona roditelj-negovatelj koji bi omogućio mesečnu naknadu, kao i uplatu poreza i doprinosa za nezaposlene roditelje koji neposredno brinu o svojoj deci. Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević-Samenkovski izjavila je danas da će usvajanje nacrta zakona roditelj-negovatelji za roditelje sa statusom negovatelja značiti i sigurnost. Sigurnost onog časa kada navrše 65 godina, kada će imati penzijsko osiguranje, jer svakim danom on stiče radni staž kao roditelj negovatelj. Za roditelja neformalne grupe roditelj-negovatelj Negrot, priča o nacrtu zakona je novi pokušaj prevare, jer na izradi nisu učestvovali roditelji. Sumnjaju da će zakon i procedure postati mehanizam za političko kontrolisanje. Radi sa 65.000, da li neko može da preživi sa 65.000 dinara? Ono što mi znamo je da po nacrtu žele da izuzmu zaposlene roditelje i da znači neko ko je roditelj-negovatelj nema prava da radi, makar pola radnog vremena ili dodatne poslove. To bi jako bilo značajno da može malo da radi, a istovremeno da brine o svom detetu. Borbu za dostojanstven život, sistemsku podršku i bolju komunikaciju sa institucijama, roditelji neformalne grupe Negrot nastavili su na ulici. Danas su se ispred zgrade Vlade Srbije okupili zahtevajući kraj, kako kažu, 13-godišnjem ignorisanju. Ne radi se samo o zakonu i nacrtu zakona roditelj-negovatelj, već i o nedostatku celokupne sistemske podrške. Takođe i personalni asistenti, i lični pratioci, i male kućne zajednice. Sve je to nešto čemu treba da se razmišlja, o nama koji imamo decu sa bolestima, autizmom, invaliditetom i smetnjama. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, dr Milan Jovanović Batut, iz aprila 2024. godine, u Srbiji je zvanično registrovano 1.666 dece sa dijagnozom autizma. Svetski dan osoba sa autizmom namenjen je i okupljanju organizacija širom sveta sa ciljem da pomognu istraživanju, dijagnozi, lečenju i prihvatanju onih koji boluju od autizma. Isidora Kovačević, Televizija

Objavljeno: 2. 4. 2026.

Izvor: TV Kanal: Nova S – Dnevnik/NovaS