Небески спуст брзином орла

Када пише о својим подвизима и авантурама, припремама за скокове, летове, спустове, Горан Тодоровић с надимком Фаца, којим га сви ословљавају уместо имена, увек наводи стихове песама уз које се припрема и проживљава сваки од тих подвига. Од тешке незгоде 2003. године, када се овом припаднику 63. падобранске бригаде није отворио главни падобран приликом његовог 984. скока, остао је везан за инвалидска колица, а оштећења је тада претрпео и слух. Али музика са којом лети, рокенрол, најчешће није престала да свира. Зато нам и сада, када препричава за „Политику” свој нови подвиг, спуст трећим највећим зип-лајном на свету, то зачињава стиховима „Парног ваљка” и „Рибље чорбе”.

Сликовито нам описује пут до Хрватске, општина Врховине, место Рудопоље, до зип-лајна смештеног у лички крајолик.

– Звонко Момирски, мој верни пратилац, паркира ауто, убацује ствари и помаже при укрцавању. Искрадамо се у раним јутарњим сатима. Свежина и тепих помало црних облака наговештавају битку за сунчан дан – описује Горан Тодоровић Фаца почетак пута 17. јуна, оствареног после много преписки, перипетија, пређашњих блокада граница због пандемије вируса корона…

Посетиоцима жељним адреналина, потребне информације о спусту на зип-лајну наводе се на њиховом званичном сајту у делу који не случајно краси наслов „Јесте ли икада сањали да летите”. На 80 метара изнад земље, дужине готово два километара, на овом зип-лајну се постиже брзина и до 120 километара на сат. А Фаца је био прва особа са инвалидитетом која је остварила овај спуст.

– Док хитамо посматрам прелепе пределе, скретање ка Пули и Ријеци. Склапам очи, тонем у дубину морског плаветнила: баш тамо, у том правцу, присећам се зарона и сусрета са изузетно ретким албино делфином у Јадрану, ког су први приметили истраживачи Института „Плави свијет” из Хрватске – присећа се Фаца.

Проласком кроз општину Врховине, како даље описује, стижу до Рудопоља, где их на самом улазу у село дочекују два медведића, јер меде су заштитни знак зип-лајна, а оне праве и личког предела у који је смештен.

– Екипа нас дочекује братски. Главни оператори зип-лајна, њих тројица и девојке огромних срца, прелепих осмеха, прикључују се да помогу и олакшају реализацију, испуњење још једног неоствареног сна. Врло брзо налазимо заједнички језик. У пуном су налету посла. У неколико речи следе објашњења, и онда се бацамо у реализацију. Након провере опреме на суво, одвозе ме до почетне платформе спуста. Још једна детаљна провера, јер сам прво инвалидно лице које ће се спустити. На дати знак прелет креће – из минута у минут описује свој нови подвиг Горан Тодоровић Фаца.

Спуст је почео на Борику, на 938 метара надморске висине, завршио се после 1.700 метара зип-лајна на Брду, на 808 метара надморске висине и достигао брзину којом лете птице грабљивице: око 120 километара на сат.

– Сам прелет спуста трајао је два минута. То заправо уопште није мало. И вреди сваки пређени километар. Тако је на ред, након многих тандем и висинских скокова од преко 8.000 метара, зарона у дубоком плавом мору, хрлећи у сусрет моћном Посејдону, лета моторним змајем, изласком на врх Триглава под будним оком Горске службе спасавања Србије, Словеније и словеначке војске, кратким летом зип-лајна код Андрић града, успешно реализован трећи највећи зип-лајн на свету – завршава причу о још једном поглављу својих „небеских” авантура Горан Тодоровић Фаца.

Objavljeno: 1. 8. 2022.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Jelena Čalija