Zapošljavanje osoba sa invaliditetom; Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji; Preporuke poslodavcima

Kako izgleda tržište rada kada se zakonska obaveza susretne sa realnim preprekama i predrasudama? Razgovaramo o tome koliko su osobe sa invaliditetom zaista uključene u svet rada, i šta je iza odluke poslodavaca da ih zaposle ili plate penale. O ovoj važnoj temi govore Tatjana Milić Mandić iz Nacionalne službe za zapošljavanje, inače načelnik u filijali za grad Beograd, i Aleksandra Voštinić iz SDPS doo Beograd, preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Dobar dan, dobrodošlica.

-Dobar dan, hvala što ste

-Da gledam u vas, da ne pročitam pogrešno skraćenicu, odnosno naziv vašeg preduzeća, ali možda je u današnjem kontekstu razgovora važniji ovaj drugi deo, a to je da je preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, o čemu mi danas i govorimo. Iako sam sada stavila fokus na vas, počećemo ipak od Nacionalne službe, od onoga što vi radite kako bismo bili svi jednaki na tržištu rada, iako to možda u praksi nije tako, ili neki poslodavci, odnosno firme, ne shvataju važnost, iako zakon kaže da i nalaže da tako mora. Pa koje su to glavne teze ovog zakona, i šta je sve što bi trebalo da jedna kompanija poštuje?

-Ovako: Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom počeo je da se primenjuje 2010. godine, i od tada svako pravno lice koje ima 20 zaposlenih potrebno je da zaposli 1 osobu sa invaliditetom, ako ima 50 2 osobe sa invaliditetom, i na svakih sledećih 50 po još 1 osobu sa invaliditetom. Ukoliko to ne urade, pravna lica su obavezni da plate, kako oni vole da kažu, takozvani penal, ili da potpišu upravo sa preduzećem za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, da potpišu ugovor o korišćenju njihovih usluga, o čemu će vam i gospođa Voštinić pričati verovatno kasnije, pretpostavljam. Znači, sva pravna lica koja imaju, kako sam nabrojala, obavezu da zaposle osobu sa invaliditetom, u suštini ili to urade, ili plate taj penal, ili upravo potpišu ugovor sa ovakvim firmama. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Evo, upravo to što ste vi rekli je i povod za vaše gostovanje danas, da pojasnite svima kako to vaše preduzeće odgovorno radi i posluje. Dakle, sa informacijom da privredni subjekti mogu da izbegnu plaćanje takozvanih penala državi ukoliko nisu zaposlili osobu sa invaliditetom, to treba da znaju, da im je omogućeno da te penale ne plaćaju ukoliko ostvare poslovnu saradnju sa preduzećem poput vašeg. O čemu je konkretno reč? Šta vi u svojoj firmi pružate osobama koje imaju invaliditet?

– Pa, naša osnovna delatnost jeste ta profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, a druga svrha jeste oslobađanje privrednih društava od takozvanih plaćanja penala državi, odnosno ispunjavanja obaveze prema državi i plaćanjem obaveza u budžet Republike Srbije. Naravno, svi se zalažemo za prvenstveno zapošljavanje osoba sa invaliditetom, bez obzira da li je u pitanju preduzeće iz ove kategorije ili otvoreno tržište rada, ali ukoliko poslodavci prosto nisu u mogućnosti da tu obavezu, da kažemo, izvrše i na taj način budu društveno odgovorni, oni mogu da to ostvare na treći način, odnosno saradnjom, kroz poslovnu tehničku saradnju, zapravo, sa preduzećima iz ove kategorije, kao što je firma ispred koje dolazim, SDPS. Ukoliko te firme zapošljavaju preko 20 osoba, kao što je Tanja i objasnila, oni su u obavezi da izvrše na neki od ta tri načina, i oni prosto, ukoliko se odluče na ovaj treći način, odnosno na poslovno-tehničku saradnju sa preduzećima, oni ostvaruju… potrebno je da ostvare promet u određenom iznosu, na godišnjem nivou, kupovinom proizvoda ili usluga iz našeg asortimana, i na taj način se oslobađaju zapošljavanja jedne osobe sa invaliditetom, pa opet na određeni promet dve osobe, i tako dalje. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Kada govorite već o tom broju koji firma mora da ispoštuje na određen broj zaposlenih, naravno, govorim ovako laički, sa strane, nemam uvid u poslovanje svake firme, ali možemo da imamo uvid iz onoga što je naša svakodnevica, okruženje, i da nekako se zapitamo da li je baš tako u praksi, kada znamo da mnogo kompanija, pa i nekih manjih firmi, ima bar tih 20 zaposlenih. Da li svako i poštuje ovu zakonsku obavezu, i kako vi znate da li se to ispunjava?

-Poreska uprava proverava: da li poslodavci poštuju tu zakonsku odredbu. Mi u praksi vidimo da najčešće poslodavci plaćaju te takozvane penale, manje zapošljavaju osobe sa invaliditetom, i pretpostavljam, manje, ona bolje to zna, manje koriste usluge preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju, najčešće plaćaju te takozvane penale u budžet. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Dakle, odlučuju se pre za penale nego za… evo, koristim taj termin kao izgovor.

-Tako je, tako je, pa zato što poslodavci tako najčešće koriste. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Pa nekako kazne za ono što ne ispunjavaju. Ali zašto ne bi se to promenilo? I kako može? To je uključivanje svih kategorija našeg društva u radnu sredinu, u radni ambijent. Imate li vi neka saznanja?

-Pa, mi se nekako krećemo u tim, da kažem, društvima iz socijalnog okvira, i među preduzećima smo, udruženjima, i tako dalje. I mi smo svi upoznati sa Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji. Mislim da poslodavci i privrednici nisu toliko obavešteni, informisani. Nisam sigurna ko treba da ih informiše o tome. Mi nekako i dalje izlazimo na tržište i konkurentni smo, ali opet smo, da kažem, na toj surovoj tržišnoj utakmici, zato što su tu i drugi privrednici koji nisu iz ove kategorije preduzeća. I onda svi radimo, da kažem, isto, a opet oni nekako imaju veću prednost zato što poslodavci ne znaju da mogu da ostvare ovu uštedu. Nama je bitno, nekako, da kažemo, da poslodavci mogu da ostvare uštedu, zato što ta sredstva koja bi oni iskoristili za kupovinu proizvoda ili usluga od drugih privrednih društava mogu kod nas i na taj način ostvare uštedu, jer ne moraju da zaposle osobu sa invaliditetom, ne moraju da plate penale, a ta sredstva onda mogu da investiraju u nešto potpuno drugo. -ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Evo da nam pojasnite i vi, bilo je razumljivo, naravno, ali iz vašeg ugla, šta je sve ovo što zapravo poslodavci možda ne znaju, idu nekim dužim, težim putem, a na kraju krajeva ne poštuju mogućnost i zapošljavanja, i da se na drugi način pomogne.

-Tako je. Pa mi preferiramo, naravno, da prvo zaposlimo osobu sa invaliditetom, i to nam je najznačajnije, kao što je Aleksandra i rekla. To jeste najznačajnije, ne samo za tu osobu, nego i za društvo uopšte, da bude uključeno u sve to, da porodica dobije na značaju. Jer masa porodica osoba sa invaliditetom takođe stagnira. Ukoliko ne radi, naravno, imaju dodatne troškove. Mi nastojimo da zaposlimo tu osobu sa invaliditetom. Takođe, mi održavamo razne okrugle stolove, razne prezentacije javnih poziva, o kojima će verovatno biti reči i ovde. Organizujemo, edukujemo poslodavce, da tako kažem. Šta znači osoba sa invaliditetom? Mnogi poslodavci imaju velike predrasude, pa misle da je osoba sa invaliditetom samo slepo lice ili lice u kolicima, ali nije. Otkad je donet zakon 2010, radi se procena radne sposobnosti, tako da i druge osobe koje imaju nekih zdravstvenih problema mogu da dobiju status osobe sa invaliditetom. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Da, najčešće se verovatno misli na nekoliko najčešćih zdravstvenih problema, ali tu je i bezbroj onih koje ne vidimo, za koje ne znamo da neko možda baš u našem okruženju ima, i da bi mogao da bude i koristan za društvo, a pre svega da ima svoju finansijsku stabilnost i prihode. Dakle, eto, da objasnimo i sada, ako bismo mogli još nešto o tome kako sve vaša firma posluje, da predstavite ono što je vaša delatnost, u stvari, bolje reći, i na koji način su sve i koje kategorije kod vas uključene.

-Pa, kao što sam i rekla, naša osnovna delatnost jeste ta socijalna, da kažem, zaštita bez smeštaja, i to profesionalna rehabilitacija i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Mi zapošljavamo od samog početka sve kategorije osoba sa invaliditetom, bez obzira na stepen i vrstu invaliditeta. Tu su kod nas zastupljeni i osobe sa senzornim, i sa motornim, i sa hroničnim zdravstvenim problemima, mentalnim stanjima, i tako dalje. Čak mogu, ovaj, da kažem, da sa mentalnim i intelektualnim poteškoćama imamo najviše zaposlenih. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-I sve ukupno više od 80%?

-Taj procenat se kod nas kreće, ovaj, za ovih 10 godina postojanja između 70 i 80%, iako zakon definiše da taj procenat treba da bude 50%, najmanje 50%. Tako da… – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Ja se izvinjavam, samo moram da dodam jednu stvar: da svaka osoba sa invaliditetom, ukoliko nema status zakonski, ukoliko nema adekvatno rešenje, nije automatski osoba sa invaliditetom. Može da bude u kolicima, može da bude slepo lice, ali da bi ga oni zaposlili, ili bilo koji drugi poslodavac, mora da ima zakonski adekvatno rešenje. Znači, tačno u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji stoji koja su to rešenja koja su adekvatna po zakonu i koja pokazuju, da kažem, tačnije dokazuju status te osobe. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Da li to ima veze sa procenom radne sposobnosti? To je cela priča. Hajde, ostavićemo onda i jedno pitanje upravo da nam to pojasnite.

-Htela sam da kažem da od samog početka, od našeg postojanja, mi negujemo sve vreme tu inkluziju i trudimo se da potpuno diskriminaciju isključimo. Tako da su sve osobe, ovaj, bez obzira da li su sa invaliditetom ili ne, zaposlene na različitim radnim mestima, i po hijerarhiji na različitim radnim mestima. Znači, od pakera u proizvodnji, do radnika na mašini, do šefa logistike, zatim imamo zaposlene koji su u grafičkom dizajnu, menadžeri za dizajn i marketing. Tako da, hoću reći, da su svuda negde zastupljeni, i to se trudimo da živimo od početka. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Upravo o tome što ste sada pomenuli bih volela da malo govorimo. Vi ste i član Komisije za procenu radne sposobnosti. Ko još komisiju čini, i na koji način se to utvrđuje?

-Ovako, komisiju činimo mi kao Nacionalna služba za zapošljavanje, i mi smo nosioci tog, da kažem, procesa. Sa nama učestvuje fond PIO i medicina rada. Ali moram da naglasim da nije samo rešenje procene radne sposobnosti koje daje status osobe sa invaliditetom, već postoje i lica koja su iz kategorije kategorisanih lica: gluvi, nagluvi, slepi, slabovidi, lako mentalno ometeni. Znači, imamo ta lica, imamo ratne vojne invalide, mirnodopske invalide, civilne žrtve rata, invalide rada. Znači, i oni spadaju zakonski, ako imaju rešenje, znači spadaju u osobe sa invaliditetom. Što se tiče procene radne sposobnosti, ona je počela da se radi od 2010. godine, i postoje tri stepena: prvi, drugi i treći stepen procene radne sposobnosti. Prvi stepen je zapošljavanje pod opštim uslovima, drugi stepen zapošljavanje pod posebnim uslovima, i treći stepen trenutno nije zapošljiv nigde, jer oni mogu da rade jednu trećinu radnog vremena, što još uvek nije regulisano nekim radnim centrima koje treba da, pretpostavljam, se pokrenu. Za sada, znači, zapošljavamo prvi i drugi stepen. I za sve osobe sa invaliditetom, nevezano da li je procena radne sposobnosti ili ove druge kategorije koje sam nabrojala, mi kao država, tačnije Nacionalna služba i država, dajemo neke subvencije poslodavcima kada zapošljavaju osobu sa invaliditetom. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-I hajde ponovo da ostavimo tu temu za nešto kasnije, da je još malo, onako, životno upoznamo. Jer uz sve te priče koje su deo i zakona i nekih benefita, subvencija o kojima govorite, do toga treba doći, ali nam tržište rada pokazuje da nije baš tako povoljna situacija po osobe koje imaju ovakve zdravstvene probleme, tačnije invaliditet. Pa u tom kontekstu želim da mi kažete, a sarađujete sa tim osobama, uostalom i vaša firma mnogo njih zapošljava, sa kakvim se sve izazovima oni suočavaju pri traženju posla? Šta su sve podelili sa vama?

-Pa, nekako im je najteže kada žele da pristupe na otvoreno tržište rada, zato što još uvek postoji ta neka predrasuda da oni nisu dovoljno vredni, da nisu dovoljno vešti, obrazovani, i tako dalje, i da ne poseduju sve te neophodne veštine koje tržište zahteva. Međutim, opet, nekako, kada dođu u ovu, da kažem, prilagođenu zajednicu i prilagođeno, ovaj, radno mesto, oni se lakše uklapaju, zato što… ja pričam iz našeg, nekako, iskustva i, ovaj, prakse. Mi prilagođavamo potpuno radno mesto, imamo taj potpuno individualizovan pristup, i onda se oni nekako lakše uklapaju i stvaraju te veze i socijalne veštine i sve ostalo što je neophodno. A nama je kasnije vrlo drago ako oni, ovaj, sazreju, da tako kažem, da se ponovo uključe na otvoreno tržište rada. To su neki, da kažem, njihovi glavni izazovi. Zato im je lakše da prvo zaposlenje, ovaj, počnu u preduzeću iz ove kategorije, a kasnije da se odvaže i za dalje. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Da se nekako uklope u ambijent koji ih…

-Tako je, da steknu ta neka iskustva, veštine, radne sposobnosti. Jer preduzeća imaju neke mogućnosti, ovaj, da pružaju obuke koje su namenjene isključivo osobama sa invaliditetom, i na taj način im pomažu da se oni prekvalifikuju, dokvalifikuju za ona radna mesta koja su tražena. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Da, takvo okruženje i takve firme ih očigledno lakše prihvataju, i oni se tu nekako lakše i snađu, aklimatizuju.

-Tako je, a onda ih lakše i mi uključimo na tržište rada. Kada se tu nekako uklope, onda možemo lakše da ih uključimo. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Da bi do tog koraka došlo, šta mislite ili šta stiže do vas od informacija da su najveće prepreke pri zapošljavanju, odnosno šta sa druge strane poslodavci vide kao… da ne zvuči pogrešno, ali verovatno misle da su to neke prepreke i problemi, iako apsolutno ne bi trebalo tako da se razmišlja, i toliko postoji mesta koja mogu da se na neki način i prilagode, i radno okruženje, o čemu ćemo takođe govoriti. Ali šta su njihovi najčešći razlozi koje navode, ili bolje reći izgovori?

-Pa, u stvari, to su prevashodno predrasude. Znači, oni imaju predrasude da ta osoba neće moći da radi kao neko drugi ko nema možda neki zdravstveni problem, što je potpuno netačno. I te kako mogu da rade. Ja znam slepa lica koja rade na računaru, pretpostavljam, bolje od svih nas. Oni koriste govorne softvere. Aleksandra možda ima veću komunikaciju sa njima na radnom mestu. Mi imamo veću komunikaciju s poslodavcima, pa to čujemo. Znači, oni mogu da rade sve poslove, od najnižeg stepena, tipa spremačice, kafe kuvarice, do sedmog stepena stručne spreme. Imamo vrsne, ovaj, inženjere, imamo svašta, znači svakakve strukture. Najčešće se, u stvari, kod nas zapošljavaju administrativni radnici, i tu se oni nekako i najbolje snalaze. Kad im vi date neke takve poslove gde oni mogu i malo da se povuku, da ne budu baš na udaru, da tako kažem, mislim da tu najbolje se snađu. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Da konkretno možda i kažemo nekih par zanimanja sa kojima se vi susrećete.

-Mi, na primer, evo, Tanja je pomenula u saradnji sa Nacionalnom službom, mislim da i druge firme, ovaj, bez obzira na kategoriju, imaju pravo na radno prilagođavanje radnog mesta za te osobe koje su, na primer, drugi stepen, to je, da kažem, malo teža invalidnost. I, ovaj, mi imamo četiri osobe takve zaposlene, i njima smo prilagođavali radno mesto. To je nekako do, naravno, i do sredstava koje dobijamo, ali i do naše kreative. Mi zato imamo taj stručni tim koji zakon predviđa, i pored toga što se bavimo uopšte ljudskim resursima, služimo za to, ovaj, savetovanje i tu radnu asistenciju, ovaj, baš za osobe sa invaliditetom, i pomažemo im na sve moguće načine da se oni lakše radno uklope i prilagode. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Da ne budemo samo strogi prema firmama koje možda imaju neku dobru volju, ali ne i mogućnosti da tako nešto prilagode. Kako se oni edukuju da svoje radno okruženje pripreme za osobu koja ima invaliditet?

-Oni uvek mogu da nas kontaktiraju, da im objasnimo šta ta osoba, možda za koju su se odlučili da žele da zaposle, šta ta osoba može da radi. Da li je to konstantni dolazak na radno mesto, ili možda kombinacija rad od kuće, pa rad u firmi, tako nešto. Znači, uvek mogu da naprave radno okruženje kako bi prilagodili to radno mesto toj osobi. Upravo ovo što je Aleksandra spomenula, vezano za prilagođavanje radnog mesta i za te subvencije koje mi dajemo, oni su često korisnici tih naših subvencija, da tako kažem. I ne samo oni, nego masa firmi. Čak moram da pohvalim, okej mi je za ove velike firme, da tako kažem, koje imaju preko 20 i koje imaju tu zakonsku obavezu da zaposle. Ali moram da pohvalim male firme koje nemaju zakonsku obavezu. Znači, to je nama fascinantno. Naravno, njima znače ta sredstva, ali oni svakako zapošljavaju i oni osobe sa invaliditetom. To je možda značajnije, tako je, nego ovo. Ovi moraju, pa moraju. A ovi drugi ne moraju, a opet to rade. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Kada već pominjete te neke benefite, mi smo razgovarali o ovoj temi i u neformalnom našem razgovoru pre emisije, pa ako se ponavljam, oprostite, ali da podvučemo sada šta je sve to što firme dobijaju jednom ovakvom saradnjom.

-Ovako, Nacionalna služba za zapošljavanje, tačnije država Srbija, svake godine raspisuje javne pozive. To su sredstva koja mi dajemo poslodavcima koji ispunjavaju uslove iz tih javnih poziva i mogu da ih koriste. To takođe stoji u Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Tako da od tih sredstava mi imamo zapošljavanje iz kategorije teže zapošljivih, gde dajemo sredstva za to, za faktički otvaranje tog radnog mesta za tu osobu sa invaliditetom. Imamo subvenciju zarade za osobe sa invaliditetom i radnu aktivaciju. Zatim, moram da spomenem, za ovaj drugi stepen sa procene radne sposobnosti, znači poslodavac može da koristi subvenciju zarade, može da koristi sredstva za kategoriju teže zapošljiva lica, i može da koristi prilagođavanje radnog mesta gde država daje do 400.000 dinara za prilagođavanje radnog mesta za to lice sa drugim stepenom procene radne sposobnosti, gde poslodavac može da prilagodi prilaz tom licu. Može da kupi govorni softver za slepa lica, može da kupi računar, stolicu ergonomsku, sto, miša, ukoliko ne može da mrda. Znači, svašta ima. Svetlosnu signalizaciju za gluva lica, recimo, taktilnu stazu za slepa lica. Za svašta može da se upotrebi to. I dajemo subvenciju, tačnije novac dajemo za radnog asistenta. Tu moram da se ogradim. To nije personalni asistent, pošto nas često zovu roditelji, pa nas pitaju da li oni to mogu da koriste. Ne. To nije personalni asistent, već radni asistent. To je lice koje je zaposleno već u firmi i koje dobija… – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-U toku radnog vremena dobija neka zaduženja?

-Dobija zaduženja da obuči osobu sa invaliditetom za taj posao koji će raditi. I ta subvencija može da traje godinu dana, znači do godinu dana. Mi dajemo deo sredstava za platu tom licu koje je već zaposleno u firmi. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-E pa da, to je kao jedan dodatni posao koji on obavlja u tom periodu.

-Tako je, da tako kažem, i srazmerno broju sati mi isplaćujemo ta sredstva. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Kada ste rekli više puta subvencije, da li su one aktivne u ovom trenutku?

-Jesu, jesu, i one su aktivne čitave godine. Znači, molimo poslodavce da nas kontaktiraju putem telefona, putem mejla, kako god žele, da im objasnimo o čemu se radi, i naravno da ih posavetujemo šta i kako mogu da koriste. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Znači, prijava na iste, odnosno kada se pokreće ceo konkurs, ako mogu da kažem, odnosno prijava.

-Ne, ne, konkurs počinje otprilike uvek početkom godine. Početkom godine. Tipa, da li je to februar, mart, april, u zavisnosti, ali traje čitavu godinu. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Ali traje cele godine, i mogu se javiti svi koji sada slušaju i požele da se više informišu, da do tih subvencija dođu. I šta praksa pokazuje kada poslodavci zaposle jednu bar osobu sa invaliditetom, da li te predrasude koje toliko pominjemo se na neki način menjaju?

-Ja opet mogu da pričam iz naše prakse, pošto smo mi u tome nekako sve vreme. Nekako, mislim da nama osobe sa invaliditetom ruše sve predrasude. I čini se kao da neki put, moram priznati, one pokažu više i inicijative i lojalnosti, i u tome se pokažu da su vredne, zato što budu zahvalne za to što su dobile radno mesto i zato što one dobijaju i mogu da privređuju i mogu da doprinose. Njima je to veoma značajno zato što tako grade svoje samopouzdanje i nekako se samoaktualizuju i prosto stvaraju te neke konekcije i veze i veštine. Tako da mislim da su zbog toga i zahvalne. A i mi smo zahvalni njima, zato što stvarno smo ponosni. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-I doprinose, zapravo.

-Kako ne doprinose, naravno. Tako da bih ja vrlo volela da poslodavci koji nisu iz ove kategorije ruše te svoje predrasude, da makar zaposle po jednu osobu sa invaliditetom na nekom mestu koje mogu i ne moraju da prilagođavaju, i da vide koliko zapravo one stvarno mogu da doprinesu. – ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Baš sam to htela da bude i poslednje pitanje, i evo da zaključimo tako. Šta biste rekli poslodavcima koji imaju neku dilemu?

-Mogu ja da dam jedan primer, prvo, i pozitivan primer. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Naravno, možete i više primera, da tako.

-Jedan pozitivan primer u praksi. Imali smo jednu veliku IT firmu koja je baš imala predrasudu da zaposli osobu sa invaliditetom, i onda smo se dogovorili da probaju. Oni su imali negde u planu da zaposle masera. To je bilo slepo lice koje su oni zaposlili. Opremili su kancelariju, tačnije taj prostor, neki radni, opremili su za to lice. Oni su oduševljeni i kažu da nikad nisu učinili bolju stvar nego to tada. Eto. I ja zato pozivam sve poslodavce da nam se obrate, jer mislim da kad zaposle osobu sa invaliditetom, srušiće predrasudu. Naravno, i kod njih, kao i kod ostalih ljudi, ima raznih ljudi. Naravno, ne možemo da garantujemo za sve. Ali mislim da će srušiti, kao što Aleksandra kaže, srušiće te predrasude i dobiće lojalnog radnika. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Da, i uvek možemo i kao klijenti i potrošači da na razne načine podržimo ljude koji poput, eto, masera, za koje često znamo da su sjajni jer imaju negde… Ono što je… Da, nešto uskraćeno. Mislim, ja verujem da u životu se nadomesti na drugim mestima. Ta izražena čula pomažu upravo bar, eto, u toj delatnosti o kojoj vi sada govorite.

-Moram samo da kažem, ako nije problem, nije samo u pitanju to oslobađanje zakonskih obaveza i tako dalje. Mislim da poslodavci dobijaju jedan veliki benefit, a to je da dobiju status odgovornog poslodavca, društvenu odgovornost. I negde, kada zaposle osobu sa invaliditetom, ne samo što će biti društveno odgovorni, nego će i pomagati toj inkluziji i podići je na viši nivo i unaprediti kvalitet nečijeg života. Kada unapredimo kvalitet nečijeg života, onda unapredimo i njegovu porodicu i društvo gde postane zdravije. -ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-Tako je, tako je. Ja moram samo da naglasim da mi pravimo svake godine uglavnom sajmove zapošljavanja za osobe sa invaliditetom. To su jedni od najposećenijih sajmova. Oni su isto naši gosti često, i masa poslodavaca. Tu bude 30-ak poslodavaca, bude preko 500 osoba sa invaliditetom, i bude jedan od najposećenijih sajmova. I upravo ta društvena odgovornost tih poslodavaca nam govori da nakon takvih sajmova zaposlimo bar 5 do 6 osoba neposredno posle sajma, što je veoma značajno. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Dakle, veliki rezultati koji odmah dolaze na tim mestima gde je i veća vidljivost problematike koja postoji na tržištu rada. Koliko mislite, evo, za sam kraj, da su uopšte u generalno, ne samo u ovom smeru, danas firme društveno odgovornije, ili tu ima još da se…

-Pa moglo bi da ima prostora, uvek ima prostora, ali mislim da se sada dosta podigla. Mislim da se svest budi i da će sve bolje i bolje biti. A mićemo se truditi da organizujemo što više tih okruglih stolova, što više tih prezentacija, da upoznajemo… -TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Edukacija.

-Tako je, edukacija. Da pomognemo poslodavcu da uopšte koristi ta sredstva, i čak i da ne koristi, ali da zna šta može da dobije od osobe sa invaliditetom. -TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

-Mnogo vam hvala na gostovanju. Nadam se da smo sve rekli. Ako imate i želite još nešto da poručite za kraj, evo, ja vam dajem i tu odjavnu rečenicu. Šta mislite da je važno?

-Ja sam samo htela da kažem da, naravno, ukoliko poslodavci nisu u mogućnosti da izvrše te obaveze, još jednom ponavljam da ugovorom o poslovno-tehničkoj saradnji mogu to sa preduzećima kojih na tržištu u Srbiji ima između 40 i 50, sa različitim asortimanima i proizvodnim uslugama. I da, sigurna sam da neće zažaliti, zato što će, osim te, da kažem, finansijske uštede, ostvariti i jednu dugoročnu i pouzdanu i stabilnu saradnju sa partnerima. -ALEKSANDRA VOŠTINIĆ SDPS – PREDUZEĆE ZA PROFESIONALNU REHABILITACIJU I ZAPOŠLJAVANJE OSI

-To je nekako korisnije od plaćanja samo nekih novčanih nadoknada u vidu kazni za ono što ne ispunjavaju. A opet će podstaći zapošljavanje.

-A ja ću dodati i da zaposle osobu sa invaliditetom, što je u suštini najbitnije. – TATJANA MILIĆ MANDIĆ, NAČELNIK U NSZ – FILIJALA BEOGRAD

– Hvala vam mnogo. Hvala i vama na svim ovim bitnim podacima koje ste podelile sa nama. A ja gledaocima da ponovim da su moje gošće bile Tatjana Milić Mandić iz Nacionalne službe za zapošljavanje i Aleksandra Voštinić iz SDPS do Beograd, preduzeća koje se upravo bavi profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom. Hvala vam, dame, još jednom.

-Hvala vama.

Objavljeno: 11. 8. 2026.

Izvor: TV Kanal Euronews Prikaži Hajde da razgovaramo