Neuspeh platformi; Infrastruktura za osobe sa invaliditetom; Sistematska diskriminacija

Od istorijskog projekta do istorijskog neuspeha, tako bi u jednoj rečenici mogla da se opiše sudbina platformi i pokretnih stepenica u niškom podzemnom prolazu. Prethodnih 16 godina menjale su se vlasti, obećanja i javne nabavke, a jedino se nije promenilo to da osobe sa invaliditetom i dalje nemaju nesmetan prolaz. Ono što je predstavljeno kao simbol modernog grada, danas je simbol neodgovornosti bačenog novca i potpune ravnodušnosti prema najugroženijim građanima.

Niš je, slavodobitno, u junu 2010. godine proglašen prvim gradom u Srbiji koji je postavio platforme za osobe sa invaliditetom na ulazima u podzemni prolaz. Tadašnja vlast nije štedela na rečima hvale za sopstveni istorijski podvig: platforme su predstavljene kao revolucionarni korak ka pristupačnijem gradu. Međutim, realnost ih demantuje. Od svečanog otvaranja do današnjeg dana, platforme nikada nisu ušle u redovnu funkciju. Pokretne stepenice, koje su navodno trebale biti puštene u rad četiri meseca nakon juna 2010., više vremena su bile „pokvarene“ nego u funkciji. Poslednji pokušaj popravke beleži se 2021. godine, nakon čega je usledilo još jedno zatišje. U 2023. godini najavljena je nova javna nabavka za eskalatore, jer su stari neadekvatni za spoljašnje uslove. I tako se iz godine u godinu milioni iz budžeta Niša slivaju u analize, najave, studije i zaborav. Međutim, najveći problem nije samo nefunkcionalna infrastruktura. Najveći problem je sistemska diskriminacija. Osobe sa invaliditetom, stariji sugrađani, roditelji sa decom u kolicima—svi oni su jednostavno izbrisani iz plana grada kada je 2009. uklonjen pešački prelaz kod podzemnog. Tada nije obezbeđena ni najosnovnija alternativa, što ih je godinama teralo da prelaze ulicu na svoju odgovornost, uz kršenje saobraćajnih propisa. Uz sve to, koncept „ključ za platformu“ deluje groteskno. Kako je moguće da u 21. veku, u centru jednog velikog grada, osoba sa invaliditetom mora da traži ključ ili poziva servisera kako bi se spustila niz nekoliko stepenika? Da li to znači da svi oni koji nisu članovi lokalnih udruženja nemaju pravo na kretanje? Ili da turisti, roditelji sa decom i slučajni prolaznici moraju da planiraju satima unapred kako bi prešli ulicu? A onda tišina. Nema zvaničnih izveštaja, nema objašnjenja, nema čak ni novih lažnih obećanja. Ni platforma, ni stepenice ne rade. Nema naznaka kada bi mogle. Nema odgovornosti. Nema ni krivaca. Samo tišina gradske administracije i još jedan šamar svim građanima koji se otežano kreću. U međuvremenu, ista infrastruktura služi samo za političko samoreklamiranje u predizbornim kampanjama. Svaki pokušaj da se predstavi napredak završava se samo još jednim u nizu PR događaja bez stvarne promene. Grad koji ne može da omogući osnovni fizički pristup javnim površinama za desetine hiljada svojih građana, ne može se smatrati ozbiljnim, još manje pravednim. Niš je imao priliku da bude prvi. Umesto toga, postao je simbol prvog i večnog neuspeha.

Objavljeno: 21. 8. 2026.

Izvor: TV Kanal TV Belle Amie Prikaži Slike dana 3