Koliko košta nega

UN Women radi na jačanju sistema nege, posebno kroz unapređenje kapaciteta institucija da kreiraju i pružaju dostupnije usluge, zasnovane na podacima i istraživanjima

Nega je neizostavan deo svakodnevnog života domaćinstava u Srbiji. U okviru globalne UN Women TransformCare inicijative sprovedeno je istraživanje o potrošnji iz džepa za ekonomiju nege. Rezultati pokazuju da čak 95% domaćinstava ima troškove vezane za negu koji zahtevaju značajan udeo u porodičnim budžetima. Međutim, iza ove široke rasprostranjenosti kriju se velike nejednakosti: polovina domaćinstava troši do 30.833 dinara mesečno, dok najsiromašniji izdvajaju oko 5.500 dinara. Uz to, stanovnici gradova troše oko 40% više nego stanovnici ruralnih sredina”, rekla nam je Milena Rikanović ispred UN Woman.

Na koji način se ta nega finansira i kako porociica uspeva da se nosi s tim?

lako se deo potreba pokriva kroz javne servise i porodičnu podršku, značajan deo usluga, posebno za negu dece, starijih, osoba sa invaliditetom, ali i za održavanje domaćinstva i zdravstvenu zaštitu, finansira se direktno iz kućnog budžeta, što predstavlja ozbiljan teret. Kada se troškovi posmatraju po članu domaćinstva, slika je preciznija: polovina domaćinstava izdvaja do 9.362 dinara mesečno po članu, dok najsiromašniji troše oko 2.000 dinara. Ovi troškovi često primoravaju domaćinstva na prilagođavanje potrošnje, a najpre se smanjuju izdaci za slobodno vreme, odlažu veće kupovine, dok mnogi posežu za štednjom ili troše postojeće rezerve kako bi ih pokrili.

Šta kad novca nema, u slučajevima nege dece, a šta u slucajevima nege starih ili osoba sa invaliditetom?

Analiza pokazuje zabrinjavajuće nalaze: gotovo trećina ispitanika ne uspeva da obezbedi potrebne usluge nege, pa deo potreba ostaje nezadovoljen. Istovremeno, više od trećine domaćinstava smanjuje osnovne životne troškove (energiju, stanovanje, prevoz, pa čak i ishranu) kako bi finansirala negu. Ipak, zdravstvena zaštita ostaje apsolutni prioritet za većinu porodica. Kod troškova nege dece, domaćinstva najčešće povećavaju radni angažman: 45% radi dodatne poslove, a 35% produžava radno vreme. Kada to nije dovoljno, smanjuju se izdaci za obrazovanje, sport i druge aktivnosti dece. Troškovi nege starijih i osoba sa invaliđitetom su dugotrajni i nepredvidivi, pa domaćinstva najčešće koriste ušteđevinu, dodatno rade, zadužuju se ili prodaju imovinu. Kada ni to nije dovoljno, dolazi do pogoršanja kvaliteta života, zđravlja i adekvatnosti nege, što nam ukazuje na hitnu potrebu za sistemskim rešenjima.

Da li su izazovi drugih zemalja slični onima u našiij zemlji?

U Evropi i šire, sistemi nege suočavaju se sa velikim pritiscima usled starenja stanovništva, pada nataliteta, manjka radne snage, migracija i upornih rodnih nejednakosti u neplaćenom radu. Na Zapadnom Balkanu ovi izazovi su dodatno pojačani ograničenim javnim resursima, fragmentisanošću sistema i slabom koordinacijom institucija, što dodatno otežava pristup i planiranje usluga, dok se veliki deo troškova i dalje prebacuje na domaćinstva.

Ko u porodici preuzima teret nege kad je ona neophodna u našoj zemlji?

U Srbiji, kao i širom Zapadnog Balkana, dugotrajna nega se u velikoj meri oslanja na porodice zbog ograničenih i nedovoljno dostupnih formalnih usluga. Za razliku od toga, neke evropske zemlje razvile su modele koji negu prepoznaju kao društvenu odgovornost, a ne isključivo privatnu odgovornost, čime se smanjuje pritisak na domaćinstva i nejednakosti. U praksi, iako većina domaćinstava ističe da odluke o samom finansiranju nege donosi zajednički (73%), teret neplaćenog rada i dalje nesrazmerno pada na žene, koje najčešće preuzimaju upravljanje potrebama domaćinstva i svakodnevno pružanje nege.

Kako se menja život porodice koja ima člana koji zahteva negu?

Potreba za negom u porodici, bez obzira na to o kojoj potrebi se radi, duboko menja svakodnevni život, odnose i ekonomsku stabilnost, povećavajući ranjivost domaćinstva. Često dolazi do reorganizacije uloga i vremena i ova preraspodela je retko rodno neutralna – u većini slučajeva žene preuzimaju primarnu odgovornost. Istovremeno, neretko dolazi i do snažanih emocionalnih pritisaka: povećan stres oseća 63% roditelja i 77% negovatelja starijih i osoba sa invaliditetom. Zatim, troškovi nege i smanjeni prihodi vode ka finansijskoj nesigurnosti, odricanju od slobodnog vremena i društvene izolacije. Više od polovine domaćinstava se odriče slobodnog vremena i brige o sebi, preko 70% negovatelja ne može da ode na odmor, a četvrtina često izostaje sa posla. Ovi nalazi ukazuju na potrebu za sistemskom podrškom porodicama, koje se ne mogu posmatrati kao neograničen resurs nege.

Da li negovatelji dobijaju sistemsku podršku?

Položaj negovatelja, bilo formalnih ili neformalnih unutar porodice, karakteriše visok nivo opterećenja, što potvrđuju pomenuti podaci o učestalom stresu, iscrpljenosti i ograničenjima u svakođnevnom funkcionisanju. Uprkos tome, sistemska podrška negovateljima ostaje ograničena. U formalnom sektoru, pojedine usluge poput savetovanja ili obuka postoje, ali su često nedovoljno dostupne ili kontinuirane. Kod neformalnih negovatelja, pristup pođršci najčešće zavisi od ličnih resursa, uključujući vreme i finansije, pa samo 11,4% domaćinstava odvaja za trošak psihološke terapije. Zato je jačanje institucionalnih odgovora i integracija mentalnog zdravlja u politike dugotrajne nege neophodno radi unapređenja podrške negovateljima.

Da li je prepuštanje nege ženi još jedan od vidova nejednakosti?

Prepuštanje nege prvenstveno ženama, odnosno neravnomerna raspodela neplaćenog rada, svakako utiče na održavanje postojećih rodnih dispariteta. Ovo često nije isključivo individualni izbor, već je i posledica društvenih normi, dok neplaćeni rad ostaje nedovoljno vidljiv i vrednovan. Ovo ima za posledicu da žene češće imaju ograničenije ekonomske prilike, sa prekidima u karijeri i otežanim učešćem na tržištu rada. Nedostatak javnih usluga i slabiji podsticaji za uključivanje muškaraca dodatno učvršćuju ove obrasce. Zato je nega pitanje društvene odgovornosti, koje zahteva sistemska rešenja i pravedniju raspodelu između žena i muškaraca.

Zaposlenost žena u Srbiji raste, ali razlika u odnosu na muškarce i dalje postoji, delom zbog nejiednake raspodele neplaćenog rada gde žene provode gotovo dvostruko više vremena u brizi o drugima i domaćinstvu.

Kada žene preuzmu obaveze nege, to često ograničava njihove karijere kroz prekide u radu, manju đostupnost za zahtevnije poslove i sporije napredovanje, uz češće usmeravanje ka slabije plaćenim i fleksibilnim poslovima. Adekvatne mogućnosti, poput dostupnih usluga nege, fleksibilnog rada i ravnopravnog roditeljskog odsustva, mogu značajno ublažiti ove izazove i omogućiti ženama da usklade različite uloge. Milena Rikanović, UN Woman

Objavljeno: 1. 8. 2026.

Izvor: Lepota & zdravlje -BODY&SOUL

Autor: Lidija Ćulibrk