Šta je zabeležio Dojče vele na protestu u Nišu: Niško majanje i „Studentski edikt“

Najmasovniji protest koji je Niš video do sada okupio je ljude iz cele Srbije, dijasporu i strance.„Majanje po Niš“ uz puno emocija, iznedrilo je i „Studetnski edikt“. Evo šta je zabeležila reporterka DW.

Hodanjem, trčanjem, biciklom, kolima, autobusom, na sve raspoložive načine studenti iz cele Srbije stigli su poslednjeg dana februara u Niš. Jer za 01. mart najavljeno je „majanje po Niš“. Najavljena je i kiša, ali kiša se tog dana nije usudila da padne.

„Kada se saniramo, u Niš će marširamo“, pevali su studenti u ritmu koračnice poslednju noć pred doček u Nišu. A na dočeku, uz vatromet i obojeni dim od baklji, probijali su se biciklisti, maratonci i marširali pešaci. Transparenti u rukama poručuju da za njih nema stajanja.

Ceo grad izašao je da pozdravi studente iz svih krajeva Srbije – Novog Sada, Beograda, Novog Pazara, Stare i Nove Pazove, Vršca, Užica, Čačka, Bora, Knjaževca i svih drugih usputnih mesta. Nude ruku u znak čestitki, i zagrljaj u znak dobrodošlice.

Umorni studenti izdržali su doček do kraja, makar sedeći na trotoarima ispred Narodnog pozorišta u centru grada, a onda otišli na novo previjanje rana. U srednju školu u kojoj je bio trijažni centar, po dvoje su unosili one najpovređenije, uz gromoglasne aplauze.

Pod tabanima više od 500 km

Mnogima od njih ovo je već treća šetnja, pa pod svojim tabanima imaju i više od 500 kilometara puta.

Bojan Mirković sa Saobraćajnog fakulteta u Beogradu je jedan od njih. Nakon Novog Sada i Kragujevca u koje je išao peške, sa svojim kolegama je ovog puta peške krenuo iz Bora. Pun utisaka ne pokazuje znake nikakvog umora.

„Ovo je stvarno fenomenalna emocija koju smo probudili kod ljudi“, kaže Bojan. „Posebno u mestima između koja su mahom zaboravljena, to je stvarno neverovatno. Ništa ne bih mogao da izdvojim, zaista je sve, sve je nevoratno. Ti ljudi koji nas dočekuju, to nam daje novu snagu da idemo dalje. Sve šetnje su bile fenomenalne“, kaže on, ali ipak izdvaja maleno selo Čumić nedaleko od Kragujevca u kome su se okupili meštani okolnih sela da dočekaju studente. To ga je kaže, najviše ganulo, ne govoreći samo o dočeku studenata već zajedništvu više malih sredina okupljenih oko studenata i njihove odlučnosti

Gotovo nevidljiv među velikim brojem ljudi na trotoaru sedi Ognjen. Potpuno promukao bez glasa se šali „Ja sam mnogo pumpao i zato sam promukao“. Ipak, to mu nije najveći problem.

„Imam ogromne žuljeve, ne možemo više. Zaista smo puno povređeni i iscrpljeni, i ‘ovi naši’ iz prve pomoći su fenomenalni, puno su nam pomogli, hvala im“, kaže on jedva čujnim glasom, ali sa osmehom na licu.

Svi dijalekti Srbije i strani jezici na protestu

Srednjoškolci su noć proveli u srednjim školama, a studenti na fakultetima i niškoj hali Čair koju im je ustupio grad. Međutim, ogroman broj ljudi spavao je kod prijatelja ili je našao smeštaj, ko se kako snašao – neko je platio, ali znatno veći broj ljudi bili su gosti kod sasvim nepoznatih domaćina. Prvog marta, novi dan za sve njih. Kiše opet nema, iako je bila najavljena. Ali gužva koja je najavljena, premašila je očekivanja.

Kolone vozila došle su na dan protesta iz svih krajeva Vojvodine, Istočne, Zapadne i Južne Srbije, čuju se svi dijalekti. Čuju se i drugi jezici. Iako je građanima Bugarske država savetovala da ne idu 01. marta u Niš jer oni tu vole da provode vikende, na ulici su se ipak čuli ne samo bugarski jezik, već i makedonski, hrvatski, čak i mađarski. Tu su i meštani Loznice, Rume, Belegiša, Sombora, Bogatića i mnogih drugih mesta da podrže protest. Mnogima nije smetalo da čekaju na naplatnoj rampi kako bi ušli u Niš, makar na par sati.

„Došli smo na nekoliko sati iz Užica, jer samo toliko smo mogli da izdvojimo, ali moramo ovu revoluciju da dignemo kako treba“, kaže nam jedna Užičanka. Tu su i bajkeri, 1000 njih samo ih Beograda.

Ovu gužvu je komentarisao i predsednik Srbije koji je imao miting u Zaječaru dan ranije. Rekao je da je u Niš ušlo 6.000 automobila, a odmah potom dodao da je u odnosu na Kragujevac, na jug došao manji broj ljudi. Ipak, društvene mreže odaju nepregledne kolone automobila koje ni posle podneva nisu uspele da uđu u grad. Toliko veliki broj ljudi na niškim ulicama odaju i medijske ekipe CNN i CNBC koje su protest prenosile uživo.

Na ulicama je čak i srpska dijaspora – građani Nemačke, Švajcarske, Švedske, a jedan stanovnik Čikaga je došao da kuva ovog dana za okupljene građane. Mapa Srbije sa šarenim čiodama stoji oko vrata jednom Nišliji. Prilazi ljudima da „bocnu“ mesto odakle su došli. Da je znao da će biti i više od toga, nosio bi bar kartu Evrope.

Hrana na svakom koraku, obezbeđen iftar za studente iz Novog Pazara

Fluktuacija na ulicama je izuzetno velika, i teško je proceniti i približan broj. Nišlije su ipak spremno dočekale sve goste. Svuda se neško kuva, sprema, prži, i razni mirisi probijaju se kroz masu ljudi. Donirano je meso za pasulje, gulaše, niški roštilj, hot dogove.

Pravljena su i posebna jela za iftar za studente iz Novog Pazara, jer upravo je počeo Ramazan. Mnogi su se i sami snalazili za sirovine. „Čajanka kod Sneže“ stoji na natpisu pored Snežane Milenković, a odmah ispod njega piše „grejanje za majanje“. Ona na svom malom štandu ima sve vrste čajeva, kafa i drugih toplih napitaka.

„Imam sve što je potrebno da se ljudi zagreju, osveže i da uživaju ovde kod nas i da mogu da se ‘maju’, šetaju ceo dan“, kaže Snežana i dodaje da je srećna što su se ljudi probudili ocenjujući da je je bilo vreme za to.

Nekome je vreme i za šišanje, i to na gradskom trgu, a novac od ove usluge ide u donacije za studente. Sa Trga Oslobođenja muzika tera na đuskanje. Čuje se pesma „Kad se neko nečem dobrom nada“ Obojenog programa i nosi transparent „Sloboda ili NIŠta“ buntovnih Partibrejkersa.

Nenad Paravinja dok pije kafu koju mu je Sneža spremila kaže da je iz Stare Pazove došao sa vrlo šarenolikom ekipom. I on je redovan na studentskim protestima.

„Gde god da smo išli, dočekani smo onako kao što smo i mi iz Pazove dočekivali. Atmosfera je zaista sjajna. Meni je to najbitnije, najbitnija je nada, jedinstvo, nada u bolje sutra i da nas ima više“, kaže Nenad Paravinja.

„Majanje“ – nova reč i novi Studentski edikt

Mladi par iz Belegiša kaže da šetnja niškim ulicama daje neverovatnu energiju i emotivni naboj. Prvi put su čuli za reč ‘majanje’ i shvatili da su Nišlije na svoj govor veoma ponosne. „Mi znamo da smo na protestu, ali ovo je i više od protesta. Kao da je neka praznična atmosfera. U našoj ekipi prijatelja imamo foru „baš volem što sam doš’o’. E tako i mi, baš volemo što smo došli“, kažu nam Gordana i Dušan.

Praznična atmosfera i nije daleko od istine, jer u Nišu je upravo usvojen „Studentski edikt“. To je bio glavni deo protesta:

„Donet u Nišu, 01. marta 2025. godine“, počeli su pred masovnom publikom. „Mi studenti i slobodni građani Srbije, sabrani u gradu Nišu, u gradu koji je svedok novih ideja i promena, u gradu koji je kroz vekove raskrsrcnica istorije, a gde je sloboda uvek nalazila svoj put, donosimo ovaj edikt kojim proglašavamo vrednosti za koje se borimo, kao zavest budućnosti i državi u kojoj želimo da živimo“, nastavljaju, ističući odredbe edikta o slobodi, državi, pravdi, mladosti, dostojanstvu, znanju, solidarsnoti i budućnosti.

„Zalaženo se za društvo u kojem se poštuje dostojanstvo svakog pojedinca. Dostojanstvo podrazumeva da nijedna osoba ne bude dovedena u položaj poniženja zbog svojih stavova i mišljenja, Srbija u kojoj stručnjaci nisu potcenjeni i gde se znanje vrednuje više od poslušnosti, gde mladi vide nadu u svojoj zemlji“, stoji u odredbi o dostojastvu.

„Neka ovaj edikt bude naša obaveza, naše obećanje jedni drugima – da ćemo graditi državi koja će pripadati svima, u kojoj će svako dete moći da sanja velike snove. Država u kojoj će pravda i sloboda biti jače od bilo kog pojedinca, u kojoj se vlast neće služiti narodom, već će ona služiti narodu“, uz ovacije se čuje odredba o budućnosti.

Protest u Beogradu 15. marta

Čini se da svi prisutni veruju u bolju budućnost. Nišlije ponosne što nikada pre nisu doživele u svom gradu ovakve emocije, ali i Danilo Vlahović iz Vršca kome je takođe ova šetnja već treća po redu. Utisci sa ovog puta ipak, u potpunosti ga uveravaju da je bolja budućnost izvesna.

„To šetanje je fenomenalno iskustvo. Ja sam krenuo bez ideje gde ću da spavam, jer sam zbog protesta u Vršcu krenuo dan kasnije u odnosu na kolege iz Beograda, ali ljudi se maksimalno nude da pomognu. Desilo nam se da nam je čovek u Knjaževcu čak našao smeštaj za sutradan u Svrljigu, a odmah potom i smeštaj u Nišu. Pa to je neverovatno“, kaže ovaj mladić i dodaje da su u prethodnim šetnjama nailazili na ljude koji negoduju, vređaju ili čak psuju kada studenti prolaze.

„Ali, toga je na sreću sve manje. Mislim da ljudi polako počinju da se stide svega toga, i da više ne izlaze sa tim komentarima iako su za to, da se samo sklone sa strane. Mislim da je to opet vrlo dobro, stideti se nečega što nije za pohvalu“, kaže nam Danilo Vlahović.

Punih 18 sati protesta, studentski edikt, pumpadžijsko kolo, i „Tamo daleko“, a na jaknama glumaca koji su otpevali ovu pesmu stoji crvenom bojom 11:52 – vreme kada je 01. novembra prošle godine pala nadstrešnica u Novom Sadu.

Potom tišina u ponoć i potpuno očišćen grad. Građani kažu da dok nisu počeli studentski protesti, gradovi u Srbiji niikada nisu bili čistiji. To je još jedna od pojedinosti po kojoj su studenti postali poznati. Poziv na sledeće proteste je „uručen“. Crvenom bojom na glavnoj ulici u Nišu stoji: 15.3. BG, dan kada se u Beograd pozivaju svi da uprliče skup.

Dojče vele

Objavljeno: 2. 3. 2025.

Izvor: www.danas.rs

–„Studentski edikt“: Sloboda nije milost, već osnovno pravo – www.021.rs