Glas za jednakost | Osobe sa invaliditetom | OSI | Vesti | Novosti | osi-press.com

Problemi osoba sa invaliditetom u Vrbasu

5. oktobra 2018. • Pristupačnost, Saopštenja, Srbija, Usluge, Zdravlje • 21

Usluge stomatologa osobe sa invaliditetom u Vrbasu plaćaju privatnicima iz svog džepa, jer nemaju pristup zubnoj ambulanti Doma zdravlja. Jedino rešenje je izgradnja lifta, za koji ta medicinska ustanova nema novca.

Četrdesetpetogodišnji Dragan Janković jedan je od oko dve stotine meštana opštine Vrbas koji zbog invaliditeta, potpunog ili delimičnog problema u kretanju, ne mogu da koriste usluge zubarske ordinacije u Domu zdravlja, jer je ordinacija smeštena na spratu i nema lift.

Nakon rampe na ulazu i adekvatnog pristupa, ovakve pacijente dočekuje dvadeset stepenika kao nepremostiva prepreka zbog čega oni odlaze privatnom stomatologu. Društvo invalida Vrbasa zatražilo je od nadležne Filijale Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje u Novom Sadu refundaciju troškova.

„Da nam se omogući da idemo u privatnu praksu o teretu RFZO s’ obzirom da imamo pravo na to. Odgovor koji smo dobili je da zakonski nije izvodljiva ta varijanta i sada tražimo rešenje bilo kog tipa“, kaže Dragan Janković iz Vrbasa.

Predlog za premeštanje stomatološke ordinacije u prizemlje ne bi donelo rešenje.

„Problem je u tome što ukoliko bi Dom zdravlja pokušao, na primer da tehnički izmesti stomatološku ambulantu negde u prizemlju, onda jedna od laboratorija za analizu krvi i svega ostalog ne bi opet bila dostupna osobama sa invaliditetom“, kaže Branko Bulajić iz Društva invalida Vrbas.

U devet ambulanti i objekata, Dom zdravlja „Veljko Vlahović“ pruža usluge za više od 42 hiljade žitelja ove bačke opštine.

Vukašin Vujičić iz Doma zdravlja Vrbas kaže da bi rešenje bila eventualna postavka lifta: „Ali za to su potrebna finansijska sredstva koja Dom zdravlja kao ustanova primarne zdravstvene zaštite nema. Shodno zakonu o zdravstvenoj zaštiti za investiciono i tekuće održavanje zadužena je Opština Vrbas kao naš osnivač i mi već razgovaramo na temu rešavanje ovog problema“.

U međuvremenu, osobama sa invaliditetom i teško pokretnim građanima ponuđene su besplatne usluge zubara u učeničkoj stomatološkoj ambulatni Srednje stručne škole „4. jul“ u Vrbasu. Za ugradnju adekvatnog lifta u Domu zdravlja, kako se pretpostavlja, biće potrebno nekoliko meseci.

Izvor: www.rts.rs

Autor: Branislav Prokić
Read More »
Mladi i stari – pravi drugari

4. oktobra 2018. • Projekti, Saopštenja, Srbija • 18

Uspešna međugeneracijska saradnja učenika osnovnih škola i najstarijih sugrađana na Novom Beogradu. Mladi su imali priliku da nauče od starijih da treba biti strpljiv i uporan i zašto je važno dobro učiti.

Izložbom radova i programom osmišljenim zajedničkim snagama i kreativnošću mladih u sradanji sa iskustvom najstarijih sugrađana na javnom času, zaokružen je projekat „Podrška socijalnom uključivanju starijih Novobeograđana“. Tokom prethodnih 30 radionica pod nazivom „Susretanje generacija“ koje su pohađali penzioneri, mlade osobe sa invaliditetom i učenici Osnovne škole „Laza Kostić“, među generacijama su razmenjeni znanje, veštine i uskustvo.

– Vrlo brzo, kroz zajedničke zadatke, odnosno pravljenje ukrasnih predmeta i kroz razgovore, barijere su prevaziđene i njihovi odnosi su bili veoma srdačni. To smo zapravo i želeli, da se stvara međusobni odnos koji će doprineti inače poprilično ukorenjenom jazu među generacijama – objašnjava Nadežda Satarić iz Udruženja „Amiti – snaga prijateljstva“, koja je u saradnji sa Centrom za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ i Osnovnom školom „Laza Kostić“ nosilac ovog programa.

Mladi su imali priliku da nauče od starijih da treba biti strpljiv i uporan i zašto je važno dobro učiti – biti dobar đak, i kako će im to otvarati veće šanse i mogućnosti za razne stvari, kada budu odrasli ljudi. Mališani su se upoznali i sa dečijim igrama od pre 60-70 godina, saznali da tada nije bilo lopti, već su deca pravila krpenjače, a konopac za preskakanje od loze…

– Mogla su i da nauče zašto je važno praviti nedeljne porodične ručkove, gde će zajedno ručati roditelji, deca i drugi članovi porodice, zašto je važno jesti čorbastu i kuvanu, a ne samo brzu hranu. Stariji su imali prilike da se upoznaju sa tim koje su omiljene igre današnje dece, koje se danas društvene igre igraju, kako se stavljaju „emotikoni“ u telefonske poruke – objašanjava Nadežda Satarić.

Kroz projekat, pružene su i informativne i savetodavne usluge iz oblasti socijalne, zdravstvene i porodično-pravne zaštite starijima sa Novog Beograda i njihovim neformalnim negovateljima. Informacije i savete dobilo je 88 Novobeograđana, koji su pomoć ranije tražili u „Amiti“ kancelarijama ili u prostorijama Centra za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom.

Objavljeno: 03. 10. 2018.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: K. M.
Read More »
Особе са инвалидитетом добијају посао

4. oktobra 2018. • Projekti, Saopštenja, Srbija, Zapošljavanje • 23

Центар за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа партнер је удружењу за aутизам “Сиварвањ” из Сегедина (Мађарска) у реализацији пројекта “Трансформисање сметњи у радне способности” вредан 98.180 евра, од чега се 85 посто финансира средсвима из Европске уније у оквиру реализацији Интерег – ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска —Србија.

Дневним боравком за младе и одрасле особе с инвалидитетом “Барка” у Кањижи, обухваћено је 30 корисника, где су укључени и волонтери удружења “С тобом – за њих”. Координаторка пројекта психолог Ибоја Сакач из Центра за пружање услуга социјалне заштите општине Кањижа каже да је циљ пројекта оспособљавање и упошљавање особа с инвалидитетом у неким облицима социјалног предузетништва, на чему су учињени први кораци, а такође и да се особе с инвалидитетом запошљавају у овдашњим фирмама.

Предвиђено је да се у оквиру пројекта, започетог у фебруару ове године и траје до априла 2019, упосли 12 особа с инвалидитетом. До сада су запослене четири особе с умањеним радним способностима, па тако уз подршку ментора једна је ангажоване у ДОО “Гнеза” на неодређено време и троје на одређено у ЈКП “Комуналац” и Удружењу “С тобом – за њих”.

Захваљујући овом пројекту купљена су неопходна средства за покретање ручне израде сапуна, као и нова опрема за раније подигнути стакленик, тако да се проширује могућност за радно ангажовање особа с инвалидитетом. Запослени се усавршавају у овом сегменту социјалне заштите, а и потенцијалним послодавцима је указано на значај упошљавања особа с инвалидитетом због њихове социјализације, осамостаљивања и обезбеђења егзистенције.

Председник Удружења “С тобом – за њих” Јожеф Варга наглашава да се за остваривање зацртаних циљева укључују родитељи особа с инвалидитетом, волонтери и стручњаци који су ангажовани кроз јавне радове. Варга напомиње да је на првом месту до сада била драгоцена подршка локалне самоуправе општине Кањижа, а да је подршка добијана и на конкурсима покрајинских и републичких институција, као и Компаније НИС.

Жомбор Ујвари из ЈКП “Комуналац” који је кординатор пројекта јавних радова у том предузећу, указује на то да постоји могућност за ангажовање особа с инвалидитетом у сарадњи с Националном службом за запошљавање, посебно на лакшим физичким пословима као што је кошење траве и одржавање чистоће на јавним површинама.

– Упослили смо два радника из Кањиже и Тотовог Села на одређено време на четири месеца на сезонским пословима. Ангажовање већег броја има, али проблем нам представља и ограничење запошљавања у јавним службама које је на снази. Потреба имамо на пословима одржавања јавних и зелених површина. Увек смо за то да се пружи помоћ и подршка особама с инвалидитетом. Координатори из удружења “С тобом – за њих” пратили су процес рада и како запослене особе с инвалидитетом напредују, јер им је неопходно посветити додатну пажњу, пошто им способности и радне навике нису исте као код осталих запослених. На неки начин способности особа с инвалидитетом су индивидуалне, али пројекат у који смо укључени је успешан и мислим да га треба наставити – каже Ујвари.

У оквиру пројекта “Трансформисање сметњи у радне способности” још треба да се упосли осам особа с инвалидитетом у заштићеним радионицама на ручном прављењу сапуна и производњи у стакленику. Као вид социјалног предузетништва у Кањижи ради Грнчарска радионица “Лала”, текстилна радионица и фирма за прераду паприка.

Текст и фото: М. Митровић

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: M. Mitrović
Read More »
Kruševac: Poslodavce mole za više sluha

2. oktobra 2018. • Saopštenja, Srbija • 13

Kako Kruševljani obeležavaju Međunarodnu nedelju gluvih i nagluvih. Najveći problem – komunikacija.

Svih 150 aktivnih članova Osnovne organizacije gluvih i nagluvih u Kruševcu, povodom obeležavanja Međunarodne nedelje ove zajednice, ima samo jednu želju – da se zaposle i imaju redovnija primanja.

Iako se Udruženje ponosi tradicijom započetom još 1955, ovim ljudima i dalje najveću prepreku predstavlja sporazumevanje sa poslodavcima i njihovo motivisanje da pomognu Kruševljanima koji imaju problema sa sluhom.

– Poteškoće su uglavnom u komunikaciji, jer znakovni jezik nije šire zaživeo među čujućom populacijom, pa poslodavci nedovoljno prepoznaju potrebe članova nečujuće zajedince – kaže sekretar Osnovne organizacije u Kruševcu Ivana Đorđević Filipović.

Istovremeno, napominje i to da je 25. septembra organizovana inkluzivna radionica pod motom „Mi stvaramo zajedno“, a učestvovali su brojni saradnici Udruženja iz svih struktura u gradu. Trenutno, tako, imaju tri prevodioca za znakovni jezik i sudskog tumača sa teritorije Trstenika…

A, ovu zajednicu u Srbiji čini čak 130.000 gluvih i nagluvih, među kojima oni sa teritorije Kruševca do redovnijih primanja dolaze prvenstveno zahvaljujući javnim radovima – kao i sve druge osoba sa invaliditetom. Tako je od početka godine u posebni program Nacionalne službe za zapošljavanje bilo uključeno 172 ljudi, od kojih je 63 angažovano u saradnji sa udruženjima osoba kod kojih je konstatovan neki od invaliditeta.

Inače, tokom trajanja ovog programa, učesnici su zaposleni po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova, te primaju platu od 18.000 i naknadu za troškove prevoza od 2.000 dinara.

ZNAČAJ

– Nama su javni radovi nezamenljivi, a ja sam bila angažovana za šivenje i to mi je mnogo koristilo. Osim ekonomskog momenta, posebno je dragoceno to što nam ovakvi poslovi pomažu da budemo samostalniji – kaže član kruševačkog Udruženja Ljiljana Radovanović.

Objavljeno: 27. 09. 2018.

Izvor: www.novosti.rs

Autor:S. Babović
Read More »
Nagrađeni filmovi na 16. Uhvati film festivalu

2. oktobra 2018. • Saopštenja, Srbija, Top • 14

Muzičkim nastupom Tanje Josić, zvanično je zatvoren 16. Međunarodni filmski festival Uhvati film, koji se održao od 24. do 30. septembra u Kulturnom centru Novog Sada, u organizaciji KAO Parnas.

Po prvi put u istoriji Festivala, dva filma dobila su Nagradu za najbolji film festivala: igrani film Boria, reditelja Rodion Dobrokhotova iz Rusije i animirani film Lovac na talente, autora José Herrera iz Španije. Film Dodir na bol, srpskog reditelja Hadži-Aleksandar Đurovića, osvojio je čak dve nagrade: Nagradu za najbolju režiju i Nagradu za najemotivniji film. Za najbolji scenario proglašen je film iz Indije Glas tišine, reditelja Debraj Naija, a Nagrada za film koji menja perspektivu otišala je turskom filmu Nastavimo sa kursom, reditelja Suat Oktay Senocaka.

Tokom sedam festivalskih dana, publika je uživala u bogatom umetničkom i filmskom programu, koje povezuje tematika invalidnosti. Prikazano je ukupno 36 filmova iz 22 zemlje sveta, održane 3 tribine, 3 izložbe, 2 muzička nastupa, 2 kreativne radionice i predstavljano 2 knjige.+

Ovogodišnji Festival podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i ERSTE banka.

Marijana Ramić

kordinatorka pr aktivnosti

Tel. 064-33-40-139

pr.uhvatifilm@gmail.com; marijanaramic@gmail.com

http://uhvatifilm.org/

Izvor:

Uhvati film festival

pr.uhvatifilm@gmail.com
Read More »
UHVATI FILM – fimski dani

27. septembra 2018. • Najave, Saopštenja, Srbija, Top • 16

Današnja diskusija, 27. septembra, biće posvećena tematici: „Kulturna participacija OSI – pristupačnost nisu samo rampe“…

Filmski program Uhvati film festivala

Čak 34 filma, iz 22 zemlje sveta, biće prikazano od 27. do 30 septembra od 17h u Kulturnom centru Novog Sada, u okviru filmskih takmičarskih dana 16. Uhvati film festivala.

Filmovi su kratkometražni do 30 minuta, različitih žanrova, a osim što su umetnički kvalitetni, zajedničko im je da menjaju perspektive o invalidnosti i životu. Nakon projekcija, publiku očekuju diskusije i razgovori sa autorima.

Današnja diskusija, 27. septembra, biće posvećena tematici: „Kulturna participacija OSI – pristupačnost nisu samo rampe“, u okviru koje će se govoriti koliko u Novom Sadu postoji kulturna pristupačnost i šta će se sve u tom polju uraditi u narednom periodu. Gosti će biti Mira Isakov, dizajnerka (praktičarka) na unapređenju pristupačnosti, kao i predstavnici Fondacije 2021.

Ovogodišnje 16. izdanje Festivala održava se pod motom „Kultura je za sve“, a podržalo ga je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i ERSTE banka.

Kompletan i detaljan program festivala Uhvati film dostupan je na: http://sr.uhvatifilm.org/program .

Marijana Ramić

kordinatorka pr aktivnosti

Tel. 064-33-40-139

pr.uhvatifilm@gmail.com; marijanaramic@gmail.com

http://uhvatifilm.org/

Izvor:

Uhvati film festival, pr.uhvatifilm@gmail.com
Read More »
Restart i društvene mreže na drugom danu 16. Uhvati film festivala

25. septembra 2018. • Najave, Saopštenja, Srbija, Top • 17

Film Restart, autora Dejana Petrovića i tribina Kome trebaju influenseri sa invaliditetom? – prikaz invalidnosti na društvenim mrežama, na programu su drugog dana 16. Uhvati film festivala, 25. septembra od 17h u Kulturnom centru Novog Sada.

Restart govori o slikaru Darku Babiću, koji nakon desetogodišnje pasivnosti i samoizolacije, prihvata poziv galerije u svom gradu, da u njoj izlaže. Time započinje desetomesečni proces pripremanja izložbe, ali i neizvesni period borbe sa pasivnošću, navikama i sopstvenim ograničenjima.

Nakon filma, na programu je tribina Kome trebaju influenseri sa invaliditetom? – prikaz invalidnosti na društvenim mrežama. Na tribini ćemo diskutovati da li društvene mreže doprinose poboljšanju položaja osoba sa invaliditetom, kako same osobe sa invaliditetom doživljaju svoje profile na društvenim mrežama, kao i da li je u regionu moguće imati osobu sa invaliditetom kao influensera. Gosti tribine biće: Milica Janković, blogerka, Siniša Tucić, pesnik i Tanja Josić, menadžerka društvenih mreža.

Uhvati film traje od 24-30. septembra u Kulturnom centru Novog Sada, u organizaciji KAO Parnas. Bogat umetnički program dešava se od 24-26. septembra od 17h, dok nas filmski takmičarski program očekuje od 27-30.septembra od 17h. Na rasporedu našle su se i dve radionice: Fotografija za sve i Film za sve, koje su na programu 29. odnosno 30. septembra od 10h.

Ovogodišnje 16. izdanje Festivala održava se pod motom „Kultura je za sve“, a podržalo ga je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i ERSTE banka.

Kompletan i detaljan program festivala Uhvati film dostupan je na: http://sr.uhvatifilm.org/program .

Marijana Ramić

kordinatorka pr aktivnosti

Tel. 064-33-40-139

pr.uhvatifilm@gmail.com; marijanaramic@gmail.com

http://uhvatifilm.org/

Izvor: Uhvati film festival, pr.uhvatifilm@gmail.com
Read More »
Sajma zapošljavanja za OSI 27. septembra u Opštini Vračar

25. septembra 2018. • Najave, Saopštenja, Srbija, Zapošljavanje • 26

Filijala za Grad Beograd Nacionalne službe za zapošljavanje i Gradska opština Vračar organizuju Sajam zapošljavanja za osobe sa invaliditetom, u četvrtak 27. septembra od 10 do 14 sati, u zgradi Opštine Vračar.

Kako je navela NSZ, ponudu slobodnih poslova predstaviće više od 20 firmi kojima je potrebno gotovo 200 radnika različitih profila i stepena kvalifikacija: kasira i prodavaca, magacionera, administrativnih radnika, vozača, administratora online prodaje, radnika obezbeđenja, perača sudova, menadžera za fizička lica, diplomiranih i viših farmaceuta, farmaceutskih tehničara, diplomiranih ekonomista i ekonomskih tehničara, IT stručnjaka, spremačica, kurira, vozača, radnika u call centru, kontrolora popisa robe i maloprodaje, kalkulanata, pomoćnih radnika…

Zvanično otvaranje vračarskog Sajma zapošljavanja zakazano je za 10.30 sati, kada će se učesnicima, nezaposlenim sugrađanima sa invaliditetom i poslodavcima, obratiti predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković i direktor beogradske Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Dobrosav Marić.

Nezaposleni će na sajmu biti u prilici da uspostave direktan kontakt sa poslodavcima, predstave se i predaju im svoju radnu biografiju (CV). U okviru ovog događaja u 11 sati će biti organizovana i obuka za aktivno traženje posla, namenjena nezaposlenim osobama sa invaliditetom. Na štandu Nacionalne službe nezaposleni i poslodavci moći će da dobiju sve informacije o aktuelnim programima za podsticanje zapošljavanja, a nezaposlenima će biti pružena i pomoć u pisanju CV-a.

Objavljeno: 24. 09. 2018.

Izvor: www.danas.rs
Read More »
Velika pomoć roditeljima – lični pratioci pomažu deci sa smetnjama u razvoju

24. septembra 2018. • Saopštenja, Srbija, Usluge • 79

U školu ili u vrtić ove godine, uz podršku ličnih pratilaca, krenulo je 355 dece. Još toliko njih čeka svog pratioca. Lični pratilac je usluga koju Grad Beograd finansira već četiri godine, a njihov zadatak je da deci sa smetnjama u razvoju budu pomoć i podrška da se uključe u obrazovni sistem. Po ugledu na Beograd, i drugi gradovi u Srbiji, prema finansijskim mogućnostima i potrebama, počeli su da pružaju tu uslugu.

Pred kamerom se postideo, ali Teodor je bistar dečak koji školske zadatke sam završava, samostalno se kreće i druži sa drugarima. Međutim, zbog specifičnosti bolesti, njemu je stalno potreban nadzor odrasle osobe.

„Za njega je sve opasno, opasno je kada je gužva da ga neko ne gurne, da ga ne zgazi. Opasno je čak i kad se počeše“, kaže Snežana Janošević, Teodorova mama.

Zbog toga, još od predškolskog ima svog ličnog pratioca. Sada je to Marija, sa kojom, kaže, ima drugarski odnos.

Marija Končat, Teodorov pratilac, ukazuje da je svako dete specifično i da joj nije teško da radi sa Teodorom jer su se lepo povezali.

Sa Marijom je išao i na rekreativnu nastavu, i tada se prvi put odvojio od roditelja. Ranije su tu uslugu Teodorovi roditelji plaćali, a sada je ona besplatna.

„Taj novac koji smo usmeravali na plaćanje asistenta sada usmeravamo, možemo više preparata da kupimo, prosto drugačije rukovodimo tim budžetom jer puno preparata kupujemo sami. Od države dobijamo samo dva preparata, a kupujemo 35. Sve to košta oko hiljadu evra mesečno“, kaže Snežana Janošević.

Grad je obezbedio 198 miliona dinara za angažovanje više pratilaca u narednoj godini.

Gradska sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević kaže da će do kraja godine uključiti novih 40 ličnih pratilaca i nastaviti sa tim i tokom 2019. godine.

„Ova usluga se pruža u kontinuitetu i to je veoma važno da je sistem prepozna i da samim tim onda ona može da bude konkretna podrška i ka samoj porodici i ka deci sa smetnjama u razvoju“, kaže Stanisavljevićeva.

Prednost imaju deca samohranih roditelja i ona iz porodica sa više dece kojima je potreban pratilac. Ono na šta se roditelji žale, jeste dug put do ličnog pratioca.

Objavljeno: 23. 09. 2018.

Izvor: www.rts.rs

– Velika pomoć roditeljima – lični pratioci pomažu deci sa smetnjama u razvoju – www.rts.rs

Read More »
Sa kojim izazovima se suočavaju gluve i nagluve osobe u Srbiji

24. septembra 2018. • Saopštenja, Srbija • 26

Gluve i nagluve osobe u Srbiji svakodnevno su suočene sa izazovima u obrazovanju, socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti i informisanju. Najveći problem je, kažu, nedovoljno profesionalnih tumača znakovnog jezika i nedostatak udžbenika prilagođenih njihovim potrebama. Ove godine, 23. septembra, je prvi put obeležen Međunarodni dan znakovnog jezika.

Njihov invaliditet nije fizički vidljiv, ali već pri prvom susretu sa drugima, nailaze na mnogo izazova.

„Gluvim i nagluvim ljudima je srpski znakovni jezik prvi maternji jezik, a srpski jezik im je drugi. I nekima je teško da se izraze na srpskom jeziku. I onda drugi ljudi misle da gluvi ljud ne znaju svoj jezik“, kaže Mihailo Gordić, predstavnik Gradske organizacije gluvih Beograd.

Sa problemima se sreću na ulici, u državnim i javnim institucijama, obrazovnim ustanovama i medijima gde su im najpotrebniji profesionalni tumači znakovnog jezika.

Predsednik Gradske organizacije gluvih Beograd Slađana Gordić kaže da je za zajednicu gluvih jako važno da imaju svoj dan, da šira javnost vidi i razume da se osećaju kao jezička manjina, više nego osobe sa invaliditetom.

Znakovni jezik nije dokumentovan, što je najveća prepreka za odgovarajuće obrazovanje.

„Od 2009. godine kada je uvedeno inkluzivno obrazovanje, ne odmah, ali posle jedno pet, šest godina, škole koje su specifično bile orijentisane za decu koja su gluva, sada postaju multi u tom kontekstu, znači ulaze i deca sa drugim smetnjama u razvoju, i to jeste otežavajuće i za same te učenike, ali i za osobe koje rade kao nastavnici“, ističe profesorka Pedagoškog fakulteta u Somboru Gordana Nikolić.

U našoj zemlji, prema podacima Saveza gluvih i nagluvih Srbije, ima oko 70.000 osoba kojima je prvi jezik – srpski znakovni jezik.

Izvor: www.rts.rs

– Sa kojim izazovima se suočavaju gluve i nagluve osobe u Srbiji – www.rts.rs

Read More »