Na mom radaru

Marijana Atanacković je politikološkinja i aktivistkinja za prava soba sa invaliditetom, više od deset godina angažovana na različitim programima za poboljšanje kvaliteta života ove grupe. Trenutno je angažovana kao koordinator za radno osposobljavanje mladih sa intelektualnim teškoćama u Udruženju „Naša kuća“.

Podrška

Nije potrebno naglašavati izuzetnu važnost rada za svakog pojedinca. Rad je jedan od bitnih preduslova za ličnu samorealizaciju, a kod osoba sa invaliditetom kojima su potrebne različite vrste podrške otvara pristup drugim aspektima života koji su podrazumevajući za većinu ljudi. Preko svog radnog aganžovanja ove osobe ostvaruju kvalitetnije i potpunije ostvarivanje prava i zadovoljavanje potreba, kao i sigurnije uključivanje u društvo.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom deo je brojnih državnih strategija i zakonske regulative, ali sve je to još uvek daleko od onoga sa čime se suočavamo u svakodnevnoj praksi.

Društvena odgovornost

Osobe sa intelektualnim teškoćama teže su zapošljiva kategorija koja se suočava sa brojnim zakonskim i socijalnim preprekama u ostvarivanju svog prava na rad. Udruženje „Naša kuća“ nastoji da praktično prevaziđe te poteškoće, ali i da pokrene širi društveni angažman radi rešavanja društvenog položaja ove osetljive grupe. Već više od decenije razvija programe za radno osposobljavanje, javno zagovara promene zakonodavstva, a ujedno pruža i primer dobre prakse mogućeg rešavanja problema.

Socijalno preduzetništvo se sve više prepoznaje kao oblik angažovanja osetljivih društvenih grupa i daje rezultate u rešavanju brojnih izazova za okruženje. Zagovaranje vrednosti društvene odgovornosti, solidarnosti i empatije od izuzetnog je značaja za društvenu zajednicu.

Naše udruženje se praktično suočava sa svim izazovima koji su pred osobama sa intelektualnim teškćama: pokrenuli smo najpre, u okviru dnevnog boravka, proizvodnju ekološke ambalaže (gajbe za ketering, papirne kese), a potom uslugu dostave toplih obroka i keteringa „Kuhinja na točkovima“.

Kada sam počela da sarađujem sa Udruženjem „Naša kuća“ u sklopu projektnih aktivnosti bila je edukacija za radne trenere, zanimanje koje je u Srbiji skoro potpuno nepoznato i za koje ne postoji formalno obrazovanje, uprkos potrebama za kvalifikovanim kadrom.

Osećaj korisnosti

Lično me je privukla ta oblast jer uključuje direktan rad sa mladima u procesima obuke i angažovanja na različitim radnim mestima na kojima su u mogućnosti da razviju svoje sposobnosti. Ovaj posao pruža osećaj svrhe i korisnosrti svakim njegovim napretkom i osvajanjem novih znanja i veština. Samostalnost koju dobijaju radom daje im osećaj postignuća i samopouzdanje potrebno da budu aktivniji u svim drugim oblastima života, a time i vidljivi u zajednici.

Objavljeno: 24. 08. 2017.

Izvor: NOVI MAGAZIN – Van rubrike