Nemoćno lice

Položaj žena sa invaliditetom u Srbiji.

U naslovu ovog teksta je sinonim za ženu sa invaliditetom, jer ona zaista jeste nemoćno lice i taj izraz, verovatno, najbolje odslikava položaj žene sa invaliditetom i u porodici i u društvu. Naročito, ako je, povrh svega, još izložena i porodičnom nasilju, što je pojava koja sve više postaje zabrinjavajuća u Srbiji.

Koliko država Srbija prepoznaje probleme i potrebe žena sa invaliditetom govori i podatak da se izraz „žena sa invaliditetom“ ne pominje nigde u zakonodavnim aktima u Srbiji. Između ostalog i to je bio jedan od razloga i povoda da se 1977. godine osnuje nevladina organizacija „Iz Kruga“, sa ciljem da se pomogne osobama sa invaliditetom, a pre svega ženama koje trpe neki od oblika nasilja i diskriminacije. Ta pomoć zasnovana je na psihološkoj podršci i besplatnoj advokatskoj pomoći.

– Naše aktivistkinje su kako žene sa invaliditetom, tako i žene bez invaliditeta, a klijenti su nam sve osobe sa invaliditetom bez obzira na vrstu i stepen invalidnosti. Primarni cilj svakako nam je podrška ženama sa invaliditetom zbog njihove višestruke diskriminacije – kaže Lepojka Metanovski, predsednica udruženja.

Udruženje ima jasno definisanu misiju a to je poboljšanje društvenog položaja žena sa invaliditetom na teritoriji Srbije i ostvarivanje ljudskog prava na život bez nasilja i diskriminacije.

Udruženje ima i svoje ciljeve, a to su podrška i osnaživanje žena sa invaliditetom i njihovih porodica u situacijama nasilja i diskriminacije, zatim zaštita prava žena u situacijama nasilja i diskriminacije, zatim zaštita prava žena sa invaliditetom i podizanje društvene svesti o položaju i višestrukoj diskriminaciji ovih osoba.

„Iz Kruga“ već deset godina pruža psihološku i pravnu pomoć ženama, deci sa invaliditetom i njihovim majkama koje su izložene nasilju, diskriminaciji i izolaciji.

– Od osnivanja 1997. pa do 2010. godine na naš SOS telefon primljeno je preko 5.000 poziva žena sa invaliditetom ili članova njihove porodice, koje su prijavile da su preživele neke oblike psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja i tražile psihološku ili pravnu pomoć. Prema našem iskustvu, najčešća mesta gde se nasilje dešava su porodica, rehabilitacioni centri, bolnice i institucije u kojima su smeštene žene i deca sa invaliditetom. Počinioci nasilja najčešće su roditelji, muževi, partneri, braća, rođaci a u institucijama to su medicinsko i tehničko osoblje.  U najvećem broju slučajeva počinioci su upravo oni od čije pomoći i podrške zavise žene i deca sa invaliditetm – kaže Lepojka Metanovski.

Nesumnjivo je da, zbog svoje fizičke slabosti prouzrokovane vrstom invaliditeta, ove osobe čini još ranjivijim i uslovno rečeno „idealnim“ žrtvama nasilja. Žene i deca sa mentalnim oštećenjem su u posebno teškoj situaciji zato što nisu svesne i ne mogu da objasne ono što im se dešava, a još manje da traže pomoć, smatraju u organizaciji „Iz kruga“.

– Nasilje koje trpe žene sa invaliditetom višestruko je teže, jer su nasilnici članovi porodice od kojih one zavise u obavljanju osnovnih životnih funkcija (ustajanje, oblačenje, toilet, lična higijena…). Uz pomoć one dobijaju i uvrede, batine, totalnu izolaciju. Ni jedna institucija sistema ne pruža pomoć u ovakvim situacijama, jer važi stereotipno mišljenje da „invalide niko ne zlostavlja“, pa žene sa invaliditetom nemaju kome da se obrate. Centri za socijalni rad, policija, sud i Sigurne ženske kuće su potpuno arhitektonski nedostupne, pa žene koje koriste invalidska kolica ne mogu da od ovih institucija potraže pomoć – ističe predsednica organizacije „Iz kruga“.

Žene često ne mogu da izbegnu situacije nasilja, ali mogu da povećaju svoju sigurnost i zaštitu. Statistke pokazuju da, ukoliko se nasilje jednom dogodilo, ono će se dogoditi ponovo.

Sigurnosni plan je jedan od najvažnijih koraka da zaštite sebe i decu od nasilnika u kući. Plan vas unapred priprema na situacije nasilja i uvećava šanse za vas i dete da preživite buduće napade nasilnika. Iako nemate kontrolu nad nasilničkim ponašanjem vašeg partnera vi imate izbor kako najbolje da reagujete na ponašanja nasilnika, jer ga vi najbolje poznajete, savet je koji svaka osoba sa invaliditetom koja se obrati za pomoć, dobije u organizaciji „Iz kruga“.

Projekat „Jednake šanse za sve “ sufinansira Republika Srbija – Ministarstvo kulture i informisanja

 

Оставите одговор