Kako pomoći deci s invaliditetom da budu ravnopravni članovi društva?

U nedelju je u Radio kafeu održana tribina „A šta ja mogu da uradim“, povodom inkluzije dece sa invaliditetom, a kako bi im se pomoglo da budu ravnopravni članovi društva.

U nedelju je u Radio kafeu održana tribina „A šta ja mogu da uradim“, povodom inkluzije dece sa invaliditetom, a kako bi im se pomoglo da budu ravnopravni članovi društva.

Tribinu je organizovala Fondacija 021 i udruženje građana „Sve što mogu da uradim“ iz Šajkaša.

Razgovarajući sa članicama udruženja, predstavnicima lokalne samouprave, kao i stručnjacima iz oblasti inkluzije, konkretizovali su se problemi i izazovi sa kojima se deca sa invaliditetom i njihovi roditelji susreću.

Tribina je kao jedan od ciljeva imala da ukaže na svetao primer majki iz Šajkaša koje su se samoorganizovale i napravile udruženje pomoću kojeg njihova deca mogu da napreduju i uključuju se u društvo, radeći sa učiteljima, defektolozima i asistentima, u prostorijama koje im je omogućila opština Titel. Ujedno je ovo bio i način da se obeleži Međunarodni dan zaštite dece, koji se svakog 1. juna slavi već 65 godina.

Predsednik opštine Titel, Dragan Božić je istakao da lokalna samouprava ima dobru volju da pomogne ovakvim inicijativama, i to ne samo finansijski već i organizaciono. On je dodao da je strašna činjenica da brojne slične inicijative zastanu pred problemom manjka novca i zakonske regulative, koje često onemogućavaju da se ovakve inicijative podrže kroz odobrene budžete lokalnih samouprava.

Sonja Paripović, koordinator inkluzivnog obrazovanja za južno-bački okrug je kazala da je neophodno reći „osoba/dete sa invaliditetom“ jer su to sve osobe koje zaslužuju poštovanje a ne etiketu invalida, ili osoba sa posebnim potrebama. Ona je objasnila koliko je postala senzibilnija radeći sa decom sa ivaliditetom, i koliko je to unapredilo njen odnos prema samom radu ali i prema drugoj deci.

Slađana Borenović, Zorica Andrejević, Duška Arbutina, kao i mnogi drugi roditelji, objasnili su da ih je na osnivanje udruženja podstakla želja da se u malim sredinama, konkretno Šajkašu, omogući da deca sa invaliditetom imaju ljude koji će raditi sa njima i pomoći im da se što brže i bolje razviju i uključe u društvo.

One su, kako kažu, poražene činjenicom da mnogi roditelji odlaze u velike gradove kako bi ostvarili svoja prava i prava za svoju decu. Kao najveći strah istakle su mogućnost da im deca, kada njih više ne bude, budu smeštena u specijalizovane institucije, i zato žele, pored ovoga što sada rade, da u budućnosti organizuju centre za tu decu organizovane na porodičnom principu, u kojima će se deca osposobiti za različite vidove privređivanja, kako ne bi zavisila od socijalne pomoći države. (Gordana Ćosić)

Оставите одговор