Beograđanin Staniša Raspopović (31), tvorac bioničke ruke: Kažu mi da ne ličim na naučnika

Svetom je odjeknula vest da je doktor Staniša Raspopović, uklonio glavnu manu protetičkih udova – nedostatak osećaja dodira.

Bionička ruka/Foto:EPFL press

Svetom je odjeknula vest da je doktor Staniša Raspopović, uklonio glavnu manu protetičkih udova – nedostatak osećaja dodira.

Mladi naučnik iz Beograda je, zajedno sa profesorima Silvestro Mićerom i Paolom Maria Rosinijem i timom od 25 ljudi, ulio nadu milionima ljudi širom sveta koji žive sa invaliditetom, a naučnu zajednicu bacio na kolena. Raspopović je izumeo bioničku ruku pomoću koje osobe koje su imale amputaciju ponovo mogu da osete dodir.

– Poznanici su mi rekli da ne mogu da povežu moj lik iz kafane i nekih provoda, sa likom naučnika koji je postigao ovakav uspeh. Nikada ne stavljam u prvi plan svoje obrazovanje i ono čime se bavim. Osećam nostalgiju i uvek postoji opcija da se jednog dana vratim, ali, nažalost, to je za sada nemoguće. Ovde ne bih mogao da nastavim svoja istraživanja – priča Raspopović za „Blic“.

Čovek koji je promenio tok nauke, rado se seća detinjstva u Beogradu.

– Sećam se kako smo nekada odlazili na Adu Ciganliju i čekali red za basket, a ti tereni su sada gotovo prazni. Nedostaje mi onaj Beograd kakav pamtim – priča doktor Staniša Raspopović (31).

On skromno govori o svojim uspesima. Završio je, kaže, Matematičku gimnaziju u Beogradu, a zatim dobio stipendiju za Elektrotehnički fakultet u Pizi. U Italiji je morao i da studira i da radi jer stipendiju nije moga da dobije istog meseca. Radio je u poslastičarnici i kao raznosač pica.

– Nakon fakulteta, upisao sam master biomedicinskog inženjeringa u Pizi i Barseloni. Doktorirao sam sa 28 godina iz biomedicinske robotike. Trenutno sam zaposlen u Švjacarskom institutu (EPFL) i Italijanskom insitutu za biorobotiku (SSSA) – kaže mladi naučnik.

Iako su i naučnici iz Jute i sa Floride pokušavali godinama da urade isto, to je za rukom pošlo timu čiji je lider bio Beograđanin.

– Naučnici iz Amerike nisu uspeli da razumeju jednu stvar i zato su išli u pogrešnom smeru. Mi smo je uvideli i uspeli pre svih. Prva osoba na svetu koja je uprkos amputaciji uspela da oseti bogate senzorijalne informacije putem proteze, koja je bila povezana sa nervima u nadlaktici, bio je Denis Abo Sorensen iz Danske. Tokom jednomesečnog testiranja mogao je intuitivno i voljno da uhvati objekte i da sa povezom preko očiju identifikuje ono što je dodirivao – objašnjava Raspopović.

Mladi i uspešni naučnik često dolazi u Srbiju, a najviše mu nedostaje Beograd, kako sam naglašava – kakav je nekada poznavao. I poput mnogih uspešnih ljudi, ima jednu želju za svoju zemlju.

– Želeo bih da društvo počne da veruje u prave vrednosti jer postoje svetli primeri kojima treba dati više publiciteta – kaže Raspopović.

Kako radi bionička ruka

Uz pomoć kompjuterskih algoritama, naučnici su transformisali električni signal u impulse koji senzorni nervi mogu tumačiti. Čulo dodira je postignuto slanjem digitalno rafinisanog signala preko mikroelektroda koje su hirurški implantirane u ostatak Sorensenonvih nerava u nadlaktici. To nikada nikome nije pošlo za rukom, a ovo je protetika budućnosti.

Ostavite odgovor