Usluge osobama sa invaliditetom dovedene u pitanje

Osobe sa invaliditetom koje na lokalnom nivou dobijaju socijalne usluge mogle bi uskoro privremeno ostati bez ove vrste podrške.

Osobe sa invaliditetom koje na lokalnom nivou dobijaju socijalne usluge mogle bi uskoro privremeno ostati bez ove vrste podrške. Naime, od 1. januara 2014. državni novac za ove namene će se dodeljivati na javnim nabavkama, a prijavljene organizacije moraće da imaju licencu, koju do sada nijedan pružalac usluga ne poseduje. To će dodatno pogoršati položaj osoba sa invaliditetom, koje su u Srbiji ionako „nevidljive“ jer nemaju uslove za integraciju u društvo.

Na opasnost da oko 25.000 osoba ostane bez lokalnih usluga socijalne zaštite ukazao je direktor Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu Božidar Dakić na Forumu pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom koji je održan 13. decembra u Beogradu.

„U 2012. godini 25.000 ljudi je koristilo usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou. Oni su sada u riziku da ostanu bez te vrste podrške“, rekao je Dakić na Forumu pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom.

Kako je objasnio, od 1. januara naredne godine socijalne usluge na lokalnom nivou će se nabavljati na tenderu, a pružaoci usluga će prema Zakonu o socijalnoj zaštiti morati da imaju licencu. Za licencu do sada ima oko šest prijavljenih i može se očekivati da do kraja godine dve organizacije dobiju licencu, od kojih obe rade sa starima.

„Naći ćemo alternativu, do kraja godine ćemo znati šta možemo da preporučimo, ali je pitanje koliko vremena treba da se to implementira, a tim ljudima treba podrška odmah, ne za šest meseci“, naveo je on.

I država i lokalne samouprave i organizacije civilnog društva nalaze opravdanja za nedovoljno angažovanje, ali prema Dakićevim rečima uzrok je nedovoljno fokusiranje na potrebe korisnika.

„Zašto nije niko licenciran? Kada sam postavljao to pitanje najčešće sam dobijao odgovor da je to zog visokih standarda koji su predviđeni“, rekao je on, dodavši da takvo obrazloženje možda može da se prihvati za usluge dnevnog boravka, ali ne i za manje usluge za koje su i uslovi mnogo blaži.

U nadležnosti lokalne samouprave su dnevne usluge u zajednici, podrška za samostalan život, savetodavno-terapijske i socijalno-edukativne usluge i usluge smeštaja, a najrasprostranjenije su pomoć u kući za stare i dnevni boravak za decu u teškoćama u razvoju. Prema podacima vladinog izveštaja iz oktobra 2013. godine lokalne usluge socijalne zaštite finansirane su u 2012. sa 70% iz budžeta lokalnih samouprava i 11% iz republičkog budžeta, dok su donacije činile 16% a participacije 3%.

Potreban humaniji pristup

Predsednica Upravnog odbora Republičkog udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom Vesna Petrović rekla je da u centru pažnje treba da bude korisnik i da je cilj da se razviju usluge koje će omogućiti uključivanje osoba sa invaliditetom u zajednicu. Krajnji cilj, na čije ostvarivanje će prema njenim rečima morati da se čeka još neko vreme, jeste da se rasformiraju veliki smeštajni centri i stvore humaniji uslovi za život osoba sa teškoćama.

Ona je kao usluge koje organizacije pružaju da bi olakšale posao porodicama i predupredile institucionalizaciju osoba sa invaliditetom navela usluge asistent u porodici, predah, odnosno povremeni kratkoročni smeštaj, i vikend program.

Predstavnica Evropske asocijacije pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom Katrin Dekonik (Katrijn Dekoninck) kazala je da je i u evropskim zemljama i dalje u toku promena sistema zaštite osoba sa invaliditetom.

Prelazi se sa tradicionalnih fiksnih modela, u kojima je korisnik morao da se prilagođava ponuđenim uslugama, na novi fleksibilniji model. Cilj je da se usluge usklade sa potrebama korisnika i da se oni koliko god je moguće uključe u zajednicu, uključujući i svakodnevni život van kuće i standardno tržište rada, a ne samo socijalno zapošljavanje.

Za promene sistema potrebne su obuke, kazala je ona. Istakla je međutim da je promena stava možda i značajnija od sticanja novih znanja i veština koje su u tom procesu potrebne.

Srbiji je ta promena preko potrebna. Usluge koje su potrebne osobama sa invaliditetom nisu dovoljo razvijene, a i njihova dostupnost nije ista na celoj teritoriji zemlje. Tako u 2012. u sedam lokalnih samouprava nije bila nijedna usluga u nadležnosti lokalnih samouprava, dok se u još 18 ne izdvaja ni dinar za te svrhe.

Skup su organizovali Centar za orijentaciju društva, Republički zavod za socijalnu zaštitu, Evropska asocijacija pružalaca usluga za osobe sa invaliditetom, Forum mladih sa invaliditetom i Autizam Srbija.

Оставите одговор