Ljiljani nema života bez personalnog asistenta

Nema novca za pomoć osobama s invaliditetom.
Novosađanka Ljiljana Čakmak, paralizovana zbog neurološkog oštećenja, umreće ako ostane bez pomoći personalnog asistenta. Centar „Živeti uspravno“, nosilac projekta u okviru kojeg su osobe sa invaliditetom dobijale personalnog asistenta, ostao je bez novca, tako da Čakmakovoj preostaje da traži pomoć grada, pokrajne ili donatora kako bi mogla da nastavi život.

Novosađanka Ljiljana Čakmak, paralizovana zbog neurološkog oštećenja, umreće ako ostane bez pomoći personalnog asistenta. Centar „Živeti uspravno“, nosilac projekta u okviru kojeg su osobe sa invaliditetom dobijale personalnog asistenta, ostao je bez novca, tako da Čakmakovoj preostaje da traži pomoć grada, pokrajne ili donatora kako bi mogla da nastavi život.

– Za sve mi je potrebna pomoć, osim za disanje i govor. Samostalno ne mogu da pomeram noge i ruke. Kada me nešto zasvrbi, neko mora da me počeše, kada mi nos curi asistent mora da me obriše. Noću mi na svaka dva sata asistent pomera noge i ruke kako ne bih imala grčeve ili veće komplikacije jer sam u jednom položaju – navodi Čakmakova. Asistencija joj je potrebna i tokom ishrane ili odlaska u toalet.

– Ima situacija kada mi je neophodna pomoć dvoje ljudi,  recimo , prilikom ustajanja iz kreveta, ulaska u toalet, izlaska iz kuće, kada priskače majka koja ima više od 80 godina – kaže Čakmakova.

Svake nedelje ona pravi raspored za personalne asistente. Smena traje osam sati, a često se produži na ceo dan.

– Model po kojem asistenti rade nije medicinski. Oni zapravo dobijaju instrukcije od mene i pomažu mi, te mi omogućavaju da živim dostojanstveno – kaže Čakmakova.

Ona koristi integralnog miša kako bi se služila računarom. Duvajući vazduh u integralnog miša, pomera kursor i piše tekst, te obavlja druge funkcije na njemu.

Personalni asistenti su joj, kaže, postali članovi porodice.

– Godinu i po sam sa Ljiljanom. Slušam njene instrukcije i dobro sarađujemo – kaže personalna asistentkinja Nataša Lovre.

Asistentkinja Jelena Kukolj takođe je nekoliko meseci sa Ljiljanom i kaže da nekada asistira više od 15 sati. Plata joj je 25.000 dinara.

– Dešavalo se da ostanem više od osam sati, kako bih pomogla Ljiljani u obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Najduže sam ostala 21 sat – kaže ona.

Čakmakova je obelela 1979. godine i od tada je prikovana za invalidska kolica.

ČEKAJU PLATE

Za programe personalne asistencije Centru „Živeti uspravno“ neophodno je 1.500.000 dinara. Pokrajna je prošle nedelje uplatila milion čime su asistentima pokrivene plate za avgust. Međutim, nedostaje novac za septembar, oktobar i novembar. Donacije iz grada nisu dovoljne za funkcionisanje ovog programa. Inače, ove godine je 106 udruženja potraživalo 142 miliona dinara za programe slične ovom, a grad je na raspolaganju imao 45 miliona.

Оставите одговор