Pomoć Domu „Sveta Petka“

Dom „Sveta Petka“ nalazi se u manastiru Sveta Petka Izvorska, u selu Izvor, na šesnaestom kilometru puta Paraćin – Zaječar, i u njemu su smeštena ženska lica teže i teško ometena u razvoju, koja u domu ostaju doživotno. Monahinje manastira Sveta Petka, koje pripadaju sestrinstvu manastira Ravanica, neguju i staraju se o štićenicama Doma godinama i svaka novčana pomoć im je dragocena.
Porodice posećuju lica koja žive u Domu, ali neretko se događa i da ih zaborave i prestanu da se interesuju za svoje najbliže.

Nenad Živanović je idejni tvorac kulturno-umetničke manifestacije „Fiš fest“, koja se tradicionalno svake godine održava na platou ispred Kule Nebojša (ove godine manifestacija održana je 5–8. septembra).
U okviru ove umetničke fešte za decu i odrasle, od 2008. do 2012. održano je 5 likovnih kolonija na kojima su nastala brojna umetnička dela, koja su se krajem septembra našla na prodajnoj izložbi u Galeriji (bivša Prodajna galerija Eurosalona) u Ul. Kralja Milana br. 1, u Beogradu.
Saorganizatori izložbe bili su Hrišćanski kulturni centar „Dr Radovan Bigović“, Odbor za prosvetu i kulturu Eparhije braničevske, Udruženje „Dunav u srcu“ i restoran „Vodenica“, pod pokroviteljstvom Gradske opštine Stari Grad. Na izložbi je bilo izloženo preko 70 radova trideset umetnika koji su stvarali dela u okviru projekta slikanja u prirodi sa jednim ciljem – humanitarna misija.

Za podsticaj i inspiraciju mladim slikarima zaslužni su i poznati umetnici prof. Kemal Ramujkić, vajar Ratko Vulanović i prof. Milan Blanuša koji su i sami uzeli učešće u radu ove slikarske kolonije. Nastajanje slika pratilo je desetine hiljada posetilaca „Fiš festa“. koji su uživali u rađanju ovih divnih umetničkih dela na ušću Save u Dunav.
O ideji koja je vodila sve učesnike izložbe govori predsednik Hrišćanskog kulturnog centra „Dr Radovan Bigović“ jerej Vukašin Milićević: „Podržali smo ovaj kreativni projekat koji ima značajnu humanu poruku – sva sredstva prikupljena tokom trajanja izložbe uplaćena su u fond Doma ’Sveta Petka’“.
Manastir Sveta Petka započeo je svoju humanu misiju zbrinjavanja nemoćnih još 1942. godine prihvatanjem ratne siročadi. Tridesetak izbegličke dece sestrinstvo je negovalo u manastirskom konaku, da bi po završetku rata igumanija Jefimija odlučila da prihvati decu ometenu u razvoju na trajnu negu i čuvanje.
Uslovi smeštaja u konaku su bili nedovoljni a monahinje su deci pružale osnovnu medicinsku pomoć, polagale veliku pažnju fizičkoj nezi dece, kao i vaspitačkom radu sa pojedinom decom koja su bila lakše ometena u razvoju. Problem neadekvatnog smeštajnog prostora rešen je 1966. godine kada manastir ustupa 0,41 hektar zemlje za izgradnju nove moderne zgrade Doma na manastirskom imanju. Broj bolesnih lica povećava se na 92 štićenice o kojima osim monahinja na čelu sa igumanijom Marijom, brine pet medicinskih sestara, lekar opšte prakse i neuropsihijatar.

Ovaj Dom je jedinstvena ustanova socijalne zaštite u kome su na istom zadatku više od 60 godina sestrinstvo manastira Sveta Petka, koji pripada Eparhiji požarevačko-braničevskoj, i zaposleni u Centru za socijalni rad u Paraćinu – što se pokazalo kao korisno prožimanje institucija SPC i države sa dobrim rezultatima.
U ulaznom holu doma oslikana je freska Svete Petke koja blagosilja bolesnu decu i teši ih. Brižne i posvećene monahinje su potpuno predane fizičkom negovanju velikog broja osoba koje su obolele od teških mentalnih i fizičkih bolesti, od kojih je polovina štićenica potpuno nepokretna. U zavisnosti od stepena njihovog zdravstvenog i umnog stanja, bolesnice se uključuju u bogoslužbeni život manastira – posećuju bogosluženja, pevaju za pevnicom i pričešćuju se. Nepokretne osobe sveštenik pričešćuje u domu.
Dom je i duhovno utočište za štićenice različitih životnih doba – od dvogodišnje dece do žena u poodmaklim godinama o kojima brine u najvećem monaškom podvigu sestrinstvo manastira i živi sa njima kao porodica. Ljubavlju, pažnjom i lepom rečju bdiju nad bolesnima koji čeznu za toplinom, kako je rekla jedna od monahinja: „Saosećamo sa njihovom patnjom i boli, jer one to ne umeju da izraze.“
Igumanija Marija dodeljuje poslušanje u domu sestrama samo na godinu dana, jer to predstavlja veliki psihički i duhovni napor za sestre koje su Hristovom ljubavlju osnažene. Sledeće dve godine monahinje su raspoređene na različitim poslovima u manastirima Sveta Petka, Ravanica i Sisojevac.
Predsednik Gradske opštine Stari Grad Dejan Kovačević podržao je održavanje izložbe: „Čast nam je da učestvujemo u takvom događaju i budemo domaćini humanitarne slikarske izložbe za pomoć osobama sa posebnim potrebama u manastiru Sveta Petka. Pratili smo rad mladih umetnika koji su uzeli učešće u slikarskoj radionici i bili inspirisani idejom da će svojim slikama pomoći unesrećenim osobama. Tokom četiri godine trajanja slikarske radionice nekolicina njih postali su poznati javnosti. Slike su prodavane po simboličnim cenama. Reč je o pejzažima reka Save i Dunav, Kalemegdanu, Kuli Nebojša.“ Izložba je bila otvorena 28. septembra i trajala je nedelju dana.