Samo 500 slepih i slabovidih osoba ima posao

Iako u našoj zemlji živi oko 12.000 slepih i slabovidih ljudi, samo 500 njih ima radnu knjižicu, dok se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nalazi 170 osoba sa oštećenjem vida.

Za slepu decu nisu obezbeđeni besplatni udžbenici na Brajevom pismu

Iako u našoj zemlji živi oko 12.000 slepih i slabovidih ljudi, samo 500 njih ima radnu knjižicu, dok se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) nalazi 170 osoba sa oštećenjem vida. Najveći broj njih na posao čeka duže od deset godina, a sekretar Saveza slepih Srbije Dragiša Drobnjak u razgovoru za „Politiku” kaže da veliki broj poslodavaca ima predrasude prema znanjima i sposobnostima ljudi sa invaliditetom i ocenjuje da mere podrške koje je donela NSZ nisu dovoljno podsticajne kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa teškim invaliditetom.

„Slepe i slabovide osobe se školuju za relativno mali broj zanimanja, a veliki broj tih profesija je otišao u „istoriju”, kao što je posao telefonista. Druga najčešća profesija jeste zanimanje masera, ali sve veći broj poslodavaca traži fizioterapeute sa višom školom, a slabovidi uglavnom imaju srednjoškolsko obrazovanje. Dodatni problem predstavlja činjenica da samo sedam odsto slepih osoba ima fakultetsko obrazovanje, a veliki broj poslodavaca osim univerzitetske diplome traži i savršeno poznavanje kompjuterskih veština i bar jednog stranog jezika”, kaže Dragiša Drobnjak.

On dodaje da Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ne sadrži dovoljno stimulativnih mera za poslodavce kada je u pitanju zapošljavanje osoba sa teškim invaliditetom, pa oni uglavnom zapošljavaju osobe sa lakšim hendikepom. U nekim evropskim zakonima se zapošljavanje osoba sa teškim invaliditetom „tretira” kao zapošljavanje dve osobe, dodaje Drobnjak.

Sekretar saveza slepih konstatuje da se stvari nisu poboljšale ni sa uvođenjem inkluzivnog obrazovanja i dodaje da slepa i slabovida deca sve češće idu u redovne škole, ali nemaju stručnu podršku ni udžbenike na Brajevom pismu, kao ni udžbenike koji su štampani sa uvećanim slovima tako da oni budu vidljivi za slabovide. Iako deca u redovnim školama dobijaju besplatno udžbenike, za slepe nisu obezbeđeni besplatni udžbenici na Brajevom pismu.

„Na taj problem smo ukazivali Ministarstvu prosvete, zaštitniku građana i poverenici za zaštitu ravnopravnosti, jer smatramo da se bez savremenog obrazovanja ne može popraviti naš položaj na tržištu rada”, kaže Drobnjak.

Stručnjaci Nacionalne službe za zapošljavanje ističu da se na evidenciji ove službe nalaze 82 slepa i 88 slabovidih lica, a najveći broj njih na posao čeka duže od deset godina. Oni ističu da se osobe sa oštećenjem vida najčešće zapošljavaju kao fizioterapeuti i maseri i dodaju da slepe i slabovide osobe mogu da obavljaju različite poslove samostalno ili uz potrebu za prilagođavanjem radnog mesta ili poslova.

„Nacionalna služba sprovodi program refundiranja troškova podrške osobama sa invaliditetom, koje se zapošljavaju pod posebnim uslovima. Programom se poslodavcima koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom obezbeđuju sredstva za prilagođavanje radnog mesta, kao i sredstva za refundiranje troškova za radnog asistenta, koji se angažuje na pružanju stručne podrške osobama sa invaliditetom.

Slepe i slabovide osobe koje se nalaze na evidenciji NSZ uključujemo u informatičke obuke uz obezbeđen govorni softver, obuke za operatere u kol-centrima, kao i u javne radove”, ističu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Ostavite odgovor