Grupe samopomoći

Organizacija “…IZ KRUGA – Beograd” formira nove grupe za samopomoć koje će se sastajati počev od 15. maja. Grupe samopomoći su zamišljene kao edukativno – praktično – iskustveni rad.

Organizacija “…IZ KRUGA – Beograd” formira nove grupe za samopomoć koje će se sastajati počev od 15. maja. Grupe samopomoći su zamišljene kao edukativno – praktično – iskustveni rad.

Cilj im je jačanje psiholoških kapaciteta neophodnih kako u svakodnevnom životu, tako i u situacijama u kojima se suočavaju sa problemima nasilja, diskriminacije, uskraćivanja prava i sl.

Grupe samopomoći su sastavljene od osoba koje imaju sličan ili isti problem, i obično se broj učesnika po grupi kreće do 10 članova. Grupu vode voditelji – psiholog ili facilitator grupa samopomoći .

Voditelj grupe samopomoći ravnopravno učestvuju u radu grupe, a njegova posebna uloga i obaveza jeste sprovođenje pravila rada koje grupa zajednički donosi na prvom sastanku. Voditelj takođe ima obavezu da, po potrebi, podstiču rad grupe, da se izbegnu vrednovanja i ocenjivanja bilo kog iznetog iskustva ili sadržaja, isto tako da otvara i zatvara pojedinačne sastanke.
Sastanci grupa samopomoći održavaće se u prostorijama organizacije u Beogradu, Sredačka br.2.

Svi/e zainteresovani/e mogu da jave na telefone: 011/3448-045, 060/3448-045; na mejl: sos-telefon@izkruga.org.

Kome su namenjene grupe samopomoći:
1. Osobama sa invaliditetom, posebno ženama
2. Roditeljima i starateljima dece sa invaliditetom,
3. Zaposlenima u organizacijama koje pružaju pomoć i podršku osobama sa invaliditetom

Koje se teme obrađuju:
1. Adekvatno prevazilaženje psiholoških posledica trauma izazvanih nasiljem u porodici (PTSP, suicidne ideje, razne psihosomatske tegobe, depresija, anksioznost, panični napadi, fobije itd.)
2. Rad na poljuljanom samopouzdanju i samopoštovanju izazvanim nasiljem, diskriminacijom i zanemarivanjem
3. Razvijanje psihološke rezistentnosti na različite oblike manipulacija i emocionalnih ucena
4. Napuštanje uloge žrtve i aktivno preuzimanje odgovornosti za sopstveni život
5. Poremećeni partnerski i porodični odnosi
6. Prihvatanje sopstvenog invaliditeta
7. Razvijanje adekvatnih socijalnih i tzv. coping veština (asertivnost, nenasilno rešavanje konflikata itd.)
8. Adekvatan nastup pred institucijama sistema u borbi za ostvarivanje sopstvenih prava (MUP, sud, CZSR, PIO itd.)
9. Psihološka edukacija lica koje se brinu o osobama sa invaliditetom (roditelji dece sa invaliditetom, personalni asistenti i sl.)

Оставите одговор