Diskriminacija raširena pojava

Poverenica za zaštitu
ravnopravnosti Nevena Petrušić izjavila je danas da je
diskriminacija osoba sa invaliditetom još veoma raširena
pojava u Srbiji, uprkos tome što je poslednjih godina dosta
toga učinjeno kako bi se stanje popravilo.

BEOGRAD, 13. maj 2013. (FoNet) – Poverenica za zaštitu
ravnopravnosti Nevena Petrušić izjavila je danas da je
diskriminacija osoba sa invaliditetom još veoma raširena
pojava u Srbiji, uprkos tome što je poslednjih godina dosta
toga učinjeno kako bi se stanje popravilo.
Petrušić je, prilikom predstavljanja posebnog izveštaja
Poverenika o diskriminaciji osoba sa invaliditetom, rekla
da, prema istraživanju javnog mnjenja, građani i građanke
Srbije vide osobe sa invaliditetom kao grupu koja je na
trećem mestu po izloženosti diskriminaciji, odmah posle Roma
i siromašnih osoba.
Ona je rekla i da je, od kada Poverenik za zaštitu
ravnopravnosti radi kao državni organ, deset puta povećan
broj pritužbi na osnovu invaliditeta, što je rezultat
činjenice da postoji ovaj organ i da mu se građani obraćaju,
kao i da se 20 odsto svih pritužbi koje stižu Povereniku
odnose na diskriminaciju na osnovu invaliditeta.
Petrušić je istakla da je diskriminacija izražena u svim
oblastima, kako u obrazovanju, pristupu javnim objektima i
površinama, tako i u korišćenju usluga, prilikom
zapošljavanja, u oblasti javnog informisanja.
Petrušić je navela da je, na primer, prošle godine nadležna
komisija koja procenjuje sposobnost osoba sa invaliditetom
da upravljaju motornim vozilom izvršila takvu procenu samo
na osnovu dijagnoze koju ima osoba sa invaliditetom, iako
nije videla tu osobu.
Prema njenim rečima, grupa dece sa oštećenjem sluha je
oterana iz restorana i Poverenik je zbog toga pokrenuo
parnicu za zaštitu od diskriminacije, a u deset gradskih
autobusa platforma za kolica se ne koristi zato što nisu
izgrađeni adekvatni prilazi na stajalištima.
„Samo u prošloj godini na stotine ljudi u Srbiji lišeno je
poslovne sposobnosti, uskraćena im je mogućnost da ostvaruju
svoja prava.Pored ostalog, nisu mogli da glasaju prošle
godine zato što naši propisi ne dopuštaju da osobe bez
poslovne sposobnosti glasaju na izborima“, rekla je
Petrušić.
U Srbiji živi između 700.000 i 800.000 osoba sa nekom vrstom
invaliditeta, a prema podacima Svetske banke samo je 13
odsto osoba sa invaliditetom u Srbiji zaposleno, od čega
deset odsto u nevladinom sektoru, a samo jedan odsto u
privredi i javnom sektoru.
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava
i ravnopravnost polova Meho Omerović rekao je da su osobe sa
invaliditetom najdiskriminisanije osobe u našem društvu i
dodao da državni organi, predstavnici ministarstava, javnih
institucija, „u poslednjih nekoliko godina retko ili slabo
čitaju ili ne razumeju, ili neće da razumeju preporuke koje
im daju nezavisne institucije“.
On je rekao da je 2009.godine donet zakon koji se odnosi na
profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa
invaliditetom koji je predvideo da poslodavci koji imaju 50
ili više zaposlenih na 50 zaposlenih moraju da zaposle jednu
osobu sa invaliditetom, što se ne odnosi na državne
institucije koje bi trebalo u poseban fond da uplaćuju
određena finansijska sredstva.
Omerović je rekao da poslodavci-privatnici u najvećom meri
ispunjavaju svoju obavezu, a državni organi slabo ili nikako
ne sprovode ono što je predviđeno zakonom.
Pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike
Vladimir Pešić rekao je da se od kada se sprovodi Zakon o
profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa
invaliditetom povećao procenat zaposlenih osoba sa
invaliditetom, ali je dodao da bi još dosta toga trebalo da
se uradi da bi se povećao ovaj procenat, jer bez zaposlenja
nema ni potpune inkluzije.
Predstavnica Centra za samostalni život osoba sa
invaliditetom Gordana Rajkov ukazala je na veoma nizak
stepen obrazovanja osoba sa invaliditetom koji dodatno
otežava mogućnost za zapošlavanje i učešće na tržištu rada.
Rajkov je navela da, prema podacima Nacionalne službe za
zapošljavanje, najveći broj osoba sa invaliditetom ima prvi
stepen stručne spreme, što znači nezavršenu osnovnu školu, i
to 33 odsto.
Ona je rekla i da oko 77 odsto osoba sa invaliditetom ima
stručnu spremu do nivoa završene osnovne škole i zanata.
Izveštaj Poverenika sadrži i preporuke, u kojima se, između
ostalog, navodi da bi trebalo da se intenzivira rad na
realizaciji mera utvrđenih nacionalonim i lokalnim
strateškim dokumentima i akcionim planovima u cilju
otklanjanja prepreka koje ometaju postizanje pune
ravnopravnosti osoba sa invaliditetom.

Ostavite odgovor